Успорено озакоњење објеката

Саговорница РТС-а већ десет година чека решење о легализацији дела куће. У међувремену је добила одобрење, али је одустала јер није имала 700. 000 динара, колико је пре неколико година, како каже, требало да плати. По новим прописима такса у њеном случају сада износи око 99 одсто мање, због чега је ове године обновила поступак.

Документација која се чувала у архиви надлежног секретаријата, прегледана је поново, а онда, уместо решења о озакоњењу, саопштавају јој да је њен предмет изгубљен. Ни после пола године није пронађен.

"Нису одмах рекли да су изгубили него - вероватно је овде и вероватно је тамо, јавићемо вам и наравно никада се нису јавили. Онда сам ја сваки дан ишла код њих. Не могу да га пронађу. Једини начин је да се уради реконструкција, ја постављем питање када ћемо то да урадимо реконструкцију ако секретар неће да уради први корак, да потпише службену белешку о томе да је предмет изгубљен", каже саговорница РТС-а.

То је само један од бројних примера који показује с којим перипетијама се суочавају власници објеката. Из градова и општина поручују републичкој власти да немају довољно администрације да изнесу тај посао у разумном року. Тако, рецимо, у Параћину у рукама троје запослених је око 7. 000 захтева за озакоњење и, како процењују, још 8 000 бесправно саграђених објеката које тек треба да попишу.

"Они не раде само послове озакоњења, раде и друге редовне послове тако да дневни учинак и дневни број решења који се доноси, то је два, три до пет решења, то је минимална бројка у односу на број захтева који имамо", каже Радомир Живковић, начелник Одељења за урбанизам у Параћину.

За исте проблеме челници Београда покушавају да нађу решење са министаркама грађевинарства и државне управе и локалне самоуправе.

"Причали смо више пута о томе да би било веома добро да локалне самоуправе добију већи број запослених како би у неком року од шест месеци и годину дана ти људи радили само на издавању решења, јер често се дешава да ти захтеви нису потпуни и онда то тако стоји, нико тим људим пошто нису дошли на ред не каже да можда треба да донесу још један папир и да се озаконе", каже Горан Весић, градски менаџер Београда.

Ни у ресорном министарству нису задовољни темпом којим локални службеници раде на озакоњењу. За сада најављују само једно решење.

"Биће одређена квота по сваком запосленом, квота предмета који ће морати дневно да буду обрађени", каже Александра Дамњановић, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Према подацима Министарства грађевинарства, од око 770. 000 наслеђених нерешених предмета и оних који су стигли у протеклој години, после ступања на снагу Закона о озакоњењу, укупно је донето тек око 23. 000 позитивних решења.