Како да вишкови хране стигну до гладних стомака

Коре банана почињу да црне већ неколико дана после зрења. Иако ће и тада банане бити јестиве, можда чак и укусније, купци ће их махом заобилазити. Том логиком се води већина трговинских ланаца, па продаје само храну првокласног изгледа. Ону мање привлачну, све више њих, усмерава на праве адресе.

"У протеклих неколико година много намирница са кратким роком донирали смо црквеној кухињи, народној кухињи, као и удружењу 'Кошница'. По финансијским износима, ова донација прелази два милиона динара", каже Оливера Ћирковић из "Универекспорта".

"На месечном нивоу осам хиљада људи захваљујући нашим донацијама има здрав и пристојан оброк. Реч је о основним животним намирницама, воћу и поврћу. Једним делом су такође и пецива у питању, тако да све оно што остане, што се не прода, што је здраво и безбедно, ми донирамо и то свакога дана", каже Никола Папак из "Делеза".

Донирано до крајњег корисника стиже директно, а све чешће преко посредника. Тај посредник је "Банка хране", непрофитна организација са само два запослена. У последњих 10 година, помогла је око 110.000 људи.

"Ми намирнице складиштимо у наш магацин и касније дистрибуирамо удружењима или организацијама или институцијама. Мада, фокус у последњих пар година јесте на удружењима, јер они имају представнике свих социјалноугрожених категорија у Србији. А то су бескућници, самохране мајке, породице без примања, ромска популација, незапослени", каже Милена Блажић из београдске "Банке хране".

Домаћа банка хране учи праксу од најбољих. Чланица је Европске федерације, коју чини око 270 банака хране из 23 европске земље. Против бацања хране боре се већ три деценије, а само прошле године су нахраниле 5,7 милиона људи.

"Банке хране су потребне свету, јер са једне стране имамо 800 милиона гладних на свету, само у европи 122 милиона. У исто време огромна количина хране се баца. Банке хране су центри који спајају оне који не желе да бацају храну, већ да помогну, и оне којима је храна потребна. И све се ради волонтерски", каже Патрикс Аликс из Европске федерације банака хране.

Да се са волонтерског подигне на виши ниво, задатак је државе. Закон о вишковима хране, који је у припреми, требало би да стимулише трговинске ланце.

"Држава је дужна да донесе нове пореске законе, који ће за донирану храну или ослободити те привредне субјекте плаћања ПДВ-а или умањити тај порез како би они у пуном капацитету могли да вишкове које имају усмере у оне логистичке центре који ће наравно држава својим каналима храну и вишкове хране дистрибуирати ка онима којима је храна најпотребнија", објаснио је Владимир Маринковић, члан радне групе за припрему Закона о вишковима хране.

Србија ради по узору на Француску, која је једна од ретких држава која има закон о вишковима хране. Супермаркете обавезује да оно што не продају, донирају у хуманитарне сврхе или као храну за животиње.