Нова безбедносна стратегија ЕУ после Брегзита

Учесници панела који је био посвећен новој европској безбедносној стратегији сложили су се да је стратегија можда требало више да узме у обзир чињеницу да ЕУ остаје без једне од највазнијих чланица – Велике Британије.

Најкритичкији став кад је реч о стратегији изнео је Франсоа Хајзбург, председник Међународног института за стратешке студије, који је приметио да она не одражава свест о односу између старих сила и нових, реалних сила.

Хајзбурх је оценио да је највећи проблем у стратегији то што се није знало да ли ће Британија остати у саставу ЕУ или не, а као највеће изазове за Унију наводи Брегзит и популизам за који каже да се појављује не само у сиромашним, већ и у високо глобализованим земљама.

Према његовом мишљењу, проблем је то што у тексту стратегије нису довољно заступљени термини снага, рат, моћ, Кина, САД, Русија, док су с друге стране висе него што треба заступљене речи Либија, Централна Азија, Африка, Турска, Блиски исток и Балкан.

Хајзбург се осврнуо и тему проширења ЕУ, рекавши да је то било велико стратешко достигнуће, а сада је дошло до успоравања тог процеса.

"Иако успорава, проширење утиче на модернизацију и мировне процесе у земљама кандидатима за приступање. Ако преживи ЕУ, преживеће и проширење. Надам се да ће преживети", закључио је Хајзбурх.

Бруно Масаеш, бивши државни секретар Португалије за европске послове, сматра да је нова безбедносна стратегија ЕУ “одраз апстрактности” због тога што није узела у обзир одсуство једне од њених најважнијих чланица, посебно кад је реч оспољној политици.

Масаеш се, ипак, не слаже са Хајзбургом да је стратегија разочаравајућа и оцењује да у фокусу пажње треба да буде борба против корупције, владавина права и ефикасност држава.

"Такмичимо се са различитим визијама о глобализацији, а тога у стратегији нема. ЕУ мора да буде конкурентнија", истиче Масаеш.

Камерон Мантер, председник Института "Ист Вест", каже да сви морамо да се мењамо, укључујући И САД, а то, истиче, после 25 година није лако.

Мантер је констатовао да Американци за све време његове каријере нису направили "такву књижицу" као што је стратегија ЕУ.

ЕУ, сматра Мантер, треба да потражи боље институционалне оквире за сарадњу, а на Унији је да одлучи на који начин ће то урадити.

"Што транспарентнија буде ЕУ, то ће Американцима бити лакше да је подрже", рекао је Мантер.

Према његовим речима, важно је утврдити како да сарађују САД и ЕУ на Балкану кад је реч о односу региона и ЕУ.

Антонио Мисироли, директор Института Европске уније за безбедносне студије, указује да је израда безбедносне стратегије тежак задатак јер становиште о безбедности умногоме зависи од тога да ли живите у Берлину, Риму или неком другом граду.

Томас Багер, шеф службе за политичко планирање при немачком Министарству спољних послова, каже да треба разговарати о изазовима јер је, како објашњава, стратегија “ широка конверзација”.

"Најистакнутнуја реч у стратегији је отпорност. То значи признање крхкости процеса интеграције, отворености друштва. ЕУ није магична земља слободе, већ се морамо борити против ирационалности и популизма", рекао је Багер.

Према његовим речима, има простора за колективну акцију и у том смислу је стратегија урадила добар посао у широкој дебати о томе да ЕУ мора да ојачати као глобални играч на пољу безбедности.

Међутим, поставља се питање како претворити стратегију у акцију, односно применити је у пракси, закључио је Багер.

Гостујући виши сарадник лондонског института "Четам хауса" Ричард Витман је оценио да је Британија, и поред одлуке да напусти Унију, снажно подржала текст нове безбедносне стратегије ЕУ и можда му чак и висе допринела него неке друге земље чланиче.