Солорано: Србија испунила обавезе према мигрантима

Солоранова је, говорећи на Београдском безбедносном форуму (БСФ), рекла да су УН збуњене јер земље које финансирају светску организацију траже од ње да заштити избеглице, а сада не зна шта да ради са њима када долазе на тај континент.

Подсетила је да постоји јасна дефиниција о томе ко је избеглица, а ко мигрант.

Указала је да су избеглице сва лица која су прогоњена и не могу да остану у својим друштвима јер страхују за свој живот, а да су мигранти они који из економских разлога одлазе из своје земље.

Солоранова је подвукла да је интересантно да је талас избеглица Европа, у којој живи 500 милиона становника, због два милиона људи који су дошли, дефинисала као кризу.

"Европа је континент који се залаже за људска права када се крше у другим деловима света, а сада су за њих избеглице постале криза", критиковала је координаторка и предстваница УН у Србији.

Што се Србије тиче она је једна од ретких земаља која региструје људе који долазе и прави разлику ко су избеглице, а ко мигранти.

Директорка за миграционе политике Транснационалног савета за миграције Елизабет Колет констатовала је да је због мигрантске кризе Европска унија дошла на егзистенцијално раскршће.

Колетова истиче да откако су мигранти почели да долазе у већем броју у Европу последњих година, државе су дале различите одговоре на питање хоће ли прихватити избеглице, да ли ће покушати да помогну у решавању проблема или ће га пребацити на остале земље.

Иако је споразум ЕУ и Турске донекле омогућио да се ситуација наизглед смири, Колетова је додала да има много држава које су рекле да нису део овог система и да то тера ЕУ да се запита хоће ли да иде напред, да ли ће шенгенски систем наставити да постоји.

"Поверење јавности да су државе способне да се изборе са мигрантском кризом је на најнижем могућем нивоу", рекла је Колетова наглашавајући да ће она имати дуготрајне ефекте, јер неке од држава не желе да буду део решења.

Извршни директор Групе 484 Владимир Петронијевић сматра да је највећи проблем што су дискусију о мигрантима у Европи преузели десничари и што су створили атмосферу у медијима каква је данас.

"Недостатак дебате је један од највећих неуспеха западне цивилизације", рекао је Петронијевић.

Када је реч о региону Западног Балкана, Петронијевић тврди да би евентуални масовни долазак миграната могао у да створи велики безбедносни, политички и економски проблем у региону.

"Са европским партнерима морамо да разговарамо о потенцијалним последицама тог сценарија", објаснио је Петронијевић.

Сарадница Европског програма немачког "Маршал" фонда Роза Балфур указала је да је конфликт на Блиском истоку проузроковао избеглички талас, а немогућност ЕУ да одговори на то је направила кризу, која је уједно изазвана пре свега због ранијих нерешених порблема.

Ако се настави постојећа ситуација, додала је Балфурова, онда ћемо сигурно имати сасвим другачију Европу, са већим овлашћењима националних држава.

Професор Сабанчи универзитета у Истанбулу Ахмет Евин сматра да је споразум Турске и ЕУ на веома климавим ногама и да то треба имати у виду.

Иако се сада споразум примењује, неуспех би довео до нарастања броја избеглица ка Грчкој, која би била принуђена да отвори своје границе и пропушта их даље ка балканској рути што би могло створити проблеме у региону, закључио је Евин.