Необична животна прича Јасне Плавшић

Због тумора је у четвртој години остала без вида. Подршка најдражих, пре свега родитеља и сестара, повела је петанестогодишњу Јасну Плашић из Студенице у главни град, у школу за ученике оштећеног вида ''Вељко Рамадановић''. Овде је од петог разреда основне школе, сада је други средње и учи за ПТТ техничара.

"Научила сам прво што је најбитније да се крећем сама, да читам, да олакшам себи у свему. Доста сам успеха постигла овде и медаља", каже Јасна.

Пет година је уз помоћ наставнице учила самостално да се креће и сада може у било који део града.

На државном такмичењу у самосталном кретању са белим штапом била је најбоља. Није било лако доћи до овог циља, јер у Београду је недовољно сигнализације за слепе и слабовиде.

Због овога, али и других препрека слабовиде особе највише времена проводе баш у својим домовима. Јасна сада сама прелази и најпрометније раскрснице.

"Све са штапом прво напипам сваку препреку па онда пређем", наводи Јасна.

Не ''мучи'', каже Јасна, више никога. Највише воли да чита, а у школи има много књига. Волела би да после средње, упише вишу школу. У томе ће јој сигурно, као и до сада, помоћи сестре.

"Баш велику подршку ми дају. Да није њих можда не бих ни сазнала за ову школу", истиче Јасна.

Код родитеља у родну Студеницу иде једном месечном, толико јој обавезе дозвољавају. Живот жели да настави у Београду, где ће до својих циљева, каже, лакше стиће.