Синдикати у Србији – статистика и реалност

Синдикати тврде да морају јачим притиском на Владу омогућити стварање законског основа да раде боље.

"Не може синдикат да буде добар ако нас закон тера да сваку нашу чланицу региструјемо у Министарству рада. Тако само Асоцијација данас има преко две хиљаде регистрованих синдиката. Имамо једну разједињену и распарчану синдикалну сцену", истиче Ранка Савић, председница АСНС-а.

Кажу и да су умањена синдикална права још једна од препрека за рад мањих синдиката. Представници синдиката више нису заштићени, не добијају одређено време у фирмама за синдикални рад, а многи послодавци у својој фирми не желе синдикат.

Драган Миловановић, бивши министар рада, каже да синдикате гуше, представнике синдиката отпуштају и шаљу их на суд, а да судски процеси трају годинама.

"Ми се морамо изборити за укрупњавање наше сцене, уједињавање синдиката и својом активношћу и акцијама довести до тога да и послодавци и држава поново узму синдикат као веома важан фактор у решавању свих социјалних питања", рекао је Миловановић.

Репрезентативност синдиката није утврђивана више од девет година, а у свету и код нас мање је интересовања за синдикално организовање.

Послодавци сарађују и са нерепрезентативним синдикатима, јер сматрају да је број чланова потребан за репрезентативност превелик, тако да мањи синдикати немају могућност да уђу у Социјално-економски савет.

"Мислим да је ту проблем – да можда тај праг треба снизити како би се појавили неки други синдикати, па можда и неки други послодавци", истиче председник Уније послодаваца Слободан Атанацковић.

Подршком политичким партијама синдикати су добили простор у Парламенту да утичу на законе и прописе који се доносе, и упозоре на положај радника.

Простор за мање синдикате остављен је за рад у 19 локалних социјално-економских савета, као и на деловање у оквиру грана, где се договарањем гранских колективних уговора боре за већа права радника, од оних прописаних законом.