Усавршавање младих у иностранству погодује реформи

Доцент на Електротехничком факултету у Београду Коста Јовановић је оценио да је велики ресурс Србије људи који познају ИТ технологије, али да проблем настаје када средњошколац заврши технички факултет он углавном долази пред дилему да ли да оде или остане у земљи.

"Проблем је што тако младом човеку пре свега треба место које је интелектуални изазов, где ће моћи даље да се развија и напредује. Плата јесте битна, али није пресудан фактор и зато ми треба да радимо на креирању таквих радних места и тржишта рада", рекао је Јовановић.

Као решење Јовановић је предложио развој међународне сарадње и јачу сарадњу привреде и науке.

С друге стране члан Српске академије наука и уметности и председник HERE тима за реформу високог образовања Владица Цветковић сматра да проблем није у томе колико ће држава да помогне, примера ради, ЕТФ-у, већ заправо колико су они оптерећени и колики је проценат оних који напусте факултет.

"Ако тражите већи простор и буџетске квоте кога ћете уписати, пошто се већ уписују најбољи? Није проблем да се омогући већи простор и веће буџетске квоте, већ треба да се смањи оптерећење студената, да се не праве елитни инжењери већ просечни који су потребни Србији", рекао је Цветковић.

Додао је да држава мора да промени систем финансирања факултета, да се више новац не даје на основу броја уписаних студената.

"Веома је тешко променити систем финансирања у којима влада спектар од сиротиње до надевропских плата у високом образовању. Како то променити када половина жели да тако остане, а друга половина није ни свесна шта треба да се мења", рекао је Цветковић.

Директор истраживачке станице "Петница" Вигор Мајић сматра да је могуће реформисати универзитет, али да је за то потребна одлучност и решеност управо због великог броја оних који желе да остане статус кво.

"Ви можете направити одличан програм, али имаћете ситуацију да ће већина отворено, видљиво или невидљиво, да успорава и саоботира", рекао је Мајић.

Истакао је да не може да се придружи апелу да млади остану у земљи, истичући да ако неко жели да буде успешан мора да оде у иностранство.

"Сви треба да оду напоље и да се врате, да виде како функционише свет, привреда, бизнис и универзитет, нарочито у успешним земљама, да направе контакте и онда с тим да се врате како би покушали овде да побољшају ситуацију", рекао је Мајић.

Да би се високо образовање реформисало, Мајић је предложио да нико не може да се запосли на универзитету ко није провео најмање две године на универзитету који је бољи од наших.

Када је реч о могућности за запослење мимо политичких странака Мајић је додао да треба променити и израз "добити посао", подвукавши да се посао не добија, већ ствара.

"У рукама медиокритета је моћ. Они су ужасно отпорна сорта. И када не можете да се борите с њима, онда треба стварати паралелне ствари. Млади и успешни људи, уколико сте разочарани пријемом на постојећим институцијама, створите нове, са новим правилима и системом вредности", поручио је Мајић.

Директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић сматра да је могуће запослити се уколико је неко стручан и констатовао да ће партијског запошљавања бити увек и свуда.

"Наш сарадник из Шведске нам је рекао да, када се променила градска власт у Малмеу, променили су директоре свих средњих школа. Ако је неко стручњак у било којој области, њему је обезбеђен пут и неће имати тих проблема", рекао је Огњановић.

У уводном обраћању учесницима скупа Светлана Кисић из Програмског одбора Форума младих лидера Србије истакла је да извештај Светског економског форума показује да је Србија на првом месту у свету по одливу мозгова, као и да је по потенцијалу земље да привуче стручњаке на претпоследњем, 139 месту од 140 посматраних земаља.

Додала је да је просечна старост становништва већа од 42 године, а природни прираштај је негативан, од скоро минус пет промила и поставља се питање шта је будућност земље.

"Наша земља је лепа, овде може да се добро живи, али да бисмо то остварили потребна је активност сваког појединачно и свих нас заједно. Неопходно је да интезивно и много радимо на развијању правог система вредности", рекла је Кисићева.

Закључила је да су учесници Форума младих лидера Србије људи који не прихватају друштвени дефетизам, већ верују у себе, свој потенцијал и предузимају акције.

Тродневни самит "Форум младих лидера Србије" организују Савез економиста Србије и Бизнис инфо група, под покровитељством Копаоник бизнис форума, и одржава се од 7. до 9. на Сребрном језеру.