Секулић: Око 2.600 захтева странаца за враћање имовине

"Донели смо решења и вратили смо ту имовину, без било какве дискриминације", каже Страхиња Секулић за Танјуг.

Према његовим речима, до сада су грађанима САД враћена 73 пословна простора укупне површине од око 4.000 метара квадратних, 12 станова, шест зграда, око 30.000 метара квадратних неизграђеног градског грађевинског земљишта, и 28 хектара пољопривредног земљишта.

Како је навео, држављанима Израела враћено је 20 пословних простора укупне површине око 1.200 метара квадратних, два стана, две зграде, 1.248 метара квадратних неизграђеног градског грађевинског земљишта и 508 хектара пољопривредног земљишта.

Грађанима Аустрије је, додаје, враћено осам послових простора укупне површине око 2.000 метара квадратних, стан од 124 метара квадратних, 452 метара квадратних неизграђеног градског грађевинског земљишта и 130 хектара пољопривредног земљишта.

Држављанима Немачке враћено је 15 пословних простора укупне површине око 2.000 метара квадратних, два стана, једна зграда и 26 хектара пољопривредног земљишта, а грађанима Француске враћено је 20 послових простора укупне површине око 2.600 метара квадратних, пет зграда, 6.500 метара квадратних неизграђеног градског грађевинског земљишта и око шест хектара пољопривредног земљишта.

"Натуралну реституцију завршавамо до краја 2017" 

Натурална реституција ће бити завршена до краја идуће године, процењује Секулић и истиче да је некадашњим власницима бројних зграда, пословних простора и станова до сада у натури враћено 95 одсто објеката.

"Агенција је до сада решила 41.461 захтев или око 55 одсто од укупно поднетих захтева, а бившим власницима враћена су 3.892 пословна простора, 691 стан и 741 зграда, што је укупно 5.335 објеката површине 551.570 метара квадратних", рекао је Секулић.

Према његовим речима, натурална реституција ће бити завршена до краја идуће године, осим пољопривредног земљишта, мада су, истиче, и ту направљени значајни продори.

Следећа фаза је, каже, обештећење и тај посао ће трајати у наредних пет до седам година када би цео поступак реституције требало да се оконча.

"Законом је предвиђено да обештећење почне од 2018. године. До тог момента ми треба да проценимо целокупну имовину која не може да буде враћена у натури", рекао је Секулић наводећи да је за обештећење по закону предвиђено две милијарде евра.

По проценама агенције, каже Секулић, старим власницима биће могуће исплатити од 10 до 15 одсто од вредости одузете имовине.

"То је реалност, другачије је немогуће. Вредност одузете имовине је преко 40 милијарди евра. Србија нема капацитете да у потпуности обештети. Начин на који радимо је прихватљив и најмање неправедан", рекао је Секулић.

На питање шта Агенција може да уради како се не би дешавало да власници промене намену неких објеката у којима су биле важне институције, као што је случај са галеријом Графички колектив на Обилићевом венцу у чијем објекту је планиран локал брзе хране, Секулић каже да Агенција не може и не треба ништа да ради, нити држава може било шта да ради, јер власник управља својом имовином на начин за који мисли да је најбољи за њега.

"Одмах до тог објекта имате низ кафана и кафића. Колико знам, 90-тих све књижаре су претворене у парфимерије па нико није реаговао. Не можете процес који је незаустављив зауставити на тај начин присилом и то само по основу реституције", наводи Секулић и додаје да је и до сада у објекту у којем је била галерија Графички колектив један део коришћен као ресторан.

У вези са тим примећује да нико, рецимо није помињао питање Југословенске књиге у Кнез Михаиловој, Нолитове књижаре у Краља Милана, нити других књижара које су једноставно нестале, а у којима чак није било промене власништва, него се променуо само закупац, који је променио и намену локала.

"Морамо да се навикнемо да поштујемо туђе право својине и да је неко ко је или купио или добио од реституције назад властан да одлучује о томе како је у његовом најбољем интересу, наравно поштујући закон", наводи Секулић.

Кад је реч о спровођењу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, то иде одлично, тачније, додаје, кренуло је боље него што се очекивало.

"До сада смо вратили више од 1.000 метара квадратних пословног простора и то у центру Београда. Настављамо даље, 14 објеката смо вратили чија је вредност већа од два милиона евра", рекао је Секулић, наводећи да је у Агенцији организована посебна јединица за вођење ових предмета која је већ током јула донела прва решења, те да је одлична сарадња са јеврејским општинама.

"Велики проблем упис јавне својине" 

Упитан да ли ће реституција ставити тачку на питање имовинских односа у Србији, Секулић каже да ће један значајан део имовине бити регулисан, евидентиран и врло прецизно уписан у катастар.

"Други део и страшан проблем је упис јавне својине. То је својина локалних самоуправа, Републике Србије и јавних предузећа. То је посао који за сада није добро кренуо. Мораће да се прецизно евидентира та имовина, да држава коначно зна шта поседује, са чим може да располаже", наводи Секулић.

Додаје да без прецизних података не можемо рећи да смо озбиљна држава.

"Тај посао није немогућ посао. Поступак реституције показује да можемо, да имамо капацитета да то урадимо, али морамо да седнемо да радимо", уверен је Секулић.

Наводећи да велики број људи у држави ради на имовинским пословима у секретаријатима, одељењима за имовинско-правне послове, републичком и градским правобранилаштвима, разним дирекцијама, а да имамо лош резултат, Секулић каже да се том послу мора системски приступити, а не олако.

"Треба наћи људе који ће се томе посветити 24 часа дневно и брзо бисмо дошли до резултата", каже Секулић.

Упитан да оцени рад Агенције за реституцију, Секулић је рекао да они који прате њен рад кажу да је најбоље организован државни орган у Србији.

"Наравно, није то само заслуга Агенције него целокупне државе", рекао је Секулић наводећи да у Агенцији раде квалификовани и стручни људи, који свој посао обављају на најбољи могући начин.