Покрајински омбудсман: Живот старих на друштвеној маргини

Како је Покрајински заштитник грађана саопштио поводом 1. октобра, Међународног дана старијих особа, они који им се ипак обрате тврде да су дуго размишљали да ли да то учине услед својеврсног стида због сопственог положаја, али и из страха да ће због тога трпети неке "санкције" од стране органа и установа на чији рад имају притужбе.

Подаци Уједињених нација током протекле деценије говоре да је становништво Србије међу пет најстаријих на свету.

Пројекције Републичког завода за наредних 30 година указују да ће се старење становништва наставити и да ће до 2041. године више од једне четвртине чинити особе старије од 65 година.

Посебно тешка ситуација биће у сеоским срединама, док ће тренду старења допринети и константни одлазак припадница и припадника млађих генерација, нарочито радно способног становништва у репродуктивном добу, из села у градове или у иностранство, саопштгио је Покрајински заштитник грађана.

Омбудсман је саопштио да му се највећи број старијих особа обраћа тражећи правни савет у вези са остваривањем права у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, као и начинима на које могу да остваре одређене погодности приликом плаћања комуналних услуга, пореза и других дажбина.

Њихова обраћања и притужбе указују на изузетно низак ниво прихода и тежак материјални положај старијих особа, од којих је значајан број оних који су у ситуацији да на различите начине - финансијски, чувањем деце и обављањем кућних послова, узгојем живине и стоке, воћа и поврћа у оквиру домаћинства - доприносе кућном буџету своје деце и унука. Због чињенице да су погођени сиромаштвом и немогућношћу да подмире некада и своје основне потребе, па чак и насиљем у породици, које је у друштву још увек својеврсна табу тема, значајан број старијих особа свој друштвени положај и услове живота сматра тешким, лошим, па чак и срамотним, наводи се у саопштењу.

Упркос разним видовима услуга доступних у оквиру система социјалне заштите и погодностима које се односе на плаћање појединих услуга од стране старијих лица, породице у којима су старије особе у могућности да користе услуге домова за старе у оквиру система социјалне заштите су релативно малобројне. Један од разлога за то је попуњеност капацитета ових установа.

Стање је потеклих година донекле поправљено лиценцирањем одређеног броја установа у приватном власништву, као и затварањем извесног броја нелегалних домова за смештај старијих особа.

Међутим, број оних који себи не могу да приуште ове услуге или помоћ стручних лица приликом неговања оболелих старијих особа у кућним условима и даље вишеструко превазилази број оних који то могу, стоји у саопштењу Покрајинског обудсмана.

Отежана доступност или недоступност услуга система здравствене и социјалне заштите услед немаштине, физичке немогућности да се до њих дође услед старости и болести, обим и износи материјалне помоћи који често не подмирују објективне потребе неге старијих лица, као и лош социоекономски положај целокупног становништва повећава изгледе за угрожавање права ове популације, смањујући уједно и изгледе да ће се њихов, а самим тим и положај њихових породица, у догледно време променити на боље.