Рециклажа у Србији, које су предности Зеленог фонда?

Док се у Немачкој рециклира око 90 одсто отпада, у Србији је тај проценат око 10 процената. Постројења за рециклажу раде са половином капацитета јер је проблем сакупити отпад, а сакупљачка мрежа је углавном у сивој зони. У току је израда националне платформе за инклузију сакупљача у систем сакупљања отпада у Србији, која предвиђа да они до почетка 2018. пређу у легалне оквире. У ресорном министарству најављују увођење Зеленог фонда.

Највише се рециклира амбалажни отпад – око 40 одсто, али ипак највећи део заврши на дивљим депонијама, у природи, у рекама. Чак 80 одсто сировина за рециклажну индустрију, стари папир, гвожђе, ПВЦ, боце, акумулатори доносе нерегистровани сакупљачи секундарних сировина.

"Неформални сектор, узимајући ствари из контејнера, амбалажни отпад из контејнера комуналних предузећа, одлази до тих откупних места и продаје. Панчево и Нови Сад су морали да помере један део својих контејнера за примарну селекцију јер их је неформални сектор руинирао и узимао амбалажни отпад", рекла је Виолета Белановић Кокир из "Секопака".

Национална платформа за инклузију сакупљача предвиђа да их локалне самоуправе током 2017. уведу у легални систем пословања.

"Апсолутно ће бити стимулативни механизми да држава до пет година плаћа порез неформалним сакупљачима да их уводи у јавни регистар код локалних самоуправа. То је процес који ће довести до нових 30.000 радних места", каже Синиша Митровић из Одбора за животну средину ПКС.

Како најављују у ресорном министарству, увођење Зеленог фонда помоћи ће у финансирању рециклажне индустрије.

"Моћи ћемо да направимо субвенције рециклерима. Моћи ћемо да гарантујемо суфинансирање пројеката на територији Србије који ће бити финансирани од стране ЕУ. У року од месец дана имаћемо званично Зелени фонд", каже Александар Весић из Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

После прошлогодишњег пада наплате еколошке таксе, у овој години је повећана.
 
Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине каже да је то пре свега заслугом мера које је спровела Агенција за заштиту животне средине, које се тичу прво самог процеса извештавања у коме компаније треба да их известе.

"Учинили смо један систем ефикасним, лаким за управљање, али смо такође у формалноправном смислу направили неколико корака унапред, чиме смо увећали број достављених извештаја, а самим тим и могућност наплате еко-таксе", каже Радовић.

Повећава се и количина прерађеног електричног и електронског отпада. Прошле године рециклери су добили две милијарде динара накнаде за прерађени отпад, а ове године добиће више од две и по милијарде динара.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. јун 2025.
26° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом