Повратак у Призрен након 17 година

За Славишу Радивојевића, успешног физиотерапеута који већ тридесет година живи и ради у Лугану, Призрен је био и остао завичај. После мукотрпне двогодишње борбе успео је да поврати узурпирану кућу у центру града. Екипа емисије РТС-а "Живот и стандарди" боравила је недавно у Призрену и била гост Радивојевића.

У некадашњој Улици народног ослобођења, у којој се кровови суседних албанских кућа додирују, налази се тек реновирана кућа Радивојевића, проширена на 500 квадрата. Није било нимало лако вратити је у посед, али каже да је уз подршку породице успео. Тројица синова и ћерка су уз њега, подржали су га у подухвату на који се мало ко одлучује.

"После две године уз велике муке, успео сам да човека који је живео у кући уз помоћ полиције и правосуђа у Призрену истерам, да променим браве и онда сам наредних година кренуо да реновирам кућу, инвестирао заиста пуно пара, али се не кајем", каже Славиша.

За Славишину осамдесетдвогодишњу мајку, која је са непокретним супругом била у животној опасности 1999. године, повратак у Призрен је остварење највеће жеље. Не заборавља прве комшије Нешиће, који су убијени те године. Да би спасао родитеље такве судбине, Славиша је из Швајцарске звао војнике Кфора да их заштите. Изашли су са Косова и живот наставили у Лугану.

Перуника Радивојевић каже да су од тада 17 година били у Швајцарској и да је стално мислила и плакала за својим пријатељима.

У близини куће породичну цркву саграђену 1530. године заштитили су од пропадања бетонским стубовима и кровом.

У селу се налазе још две цркве, које чувају малобројни мештани Средске.

Да се помоле за здравље, у Богородичину цркву често долазе и мештани околних муслиманских села. Посебно се поштује храмовна слава Успења Пресвете Богородице, на којој увек присуствује народ православни и муслимански. То заједништво и памћење чини ову средину посебном, јер се међусобно поштовање задржало и до данашњих дана.

Станислав Танасковић каже да је становништво релативно мирно, да је суживот могућ, као и да би могли да буду добре комшије.

Задужбине владара династије Немањић и других српских властелина издржале су векове, али не и мартовски погром 2004. године, када су Албанци оштетили многе цркве и манастире. После обнове у већини цркава одвија се литургијски живот.

У граду цара Душана сваки камен је део историје. Богородица Љевишка, Свети Архангели, Богословија, Саборни храм Светог Ђорђа, Црква Светог Спаса и друге цркве део су богатог српског историјског наслеђа у том древном граду.

Лазар Радивојевић каже да многи немају представе шта све има на Косову, манастири, цркве и природна богатства. Зато се можда и лако одричу овог подручја, каже Лазар.

Малобројни мештани Средске и Призрена доласком породице Радивојевић добили су додатни мотив да истрају. Годинама прижељкују да се врате сви Срби који су морали да напусте домове.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом