Решено више од половине тужби на основу пријаве узбуњивача

Како је истакнуто, судије поступају ефикасно, привремена мера, која је прва помоћ узбуњивачу, мора бити донета у року од осам дана, а просек наших судова у доношењу те мере је три дана.

Од укупно 40 поднетих предлога за одређивање привремене мере, одлучено је у 37 предмета.

Када је реч о министарствима, од почетка примене Закона било је пет унутрашњих узбуњивања, од чега једно у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, два у Министарству одбране и два у Министарству спољних послова.

У истом периоду било је и 15 спољашњих узбуњивања, од чега једно у Министарству рударства и енергетике, десет у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и четири у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Највећи број недоумица у вези са применом Закона о заштити узбуњивача односи се на спољашње узбуњивање, као што је поступање у случају спољашњег узбуњивања и обавеза вођења посебне евиденције о спољашњем узбуњивању.

Осим тога, овлашћене особе примећују да особе које врше спољашње узбуњивање често мешају своја права с правима код унутрашењег узбуњивања и код приступа информацијама од јавног значаја, као да нису у довољној мери упозната са начином заштите свог идентитета.

Министарка правде Нела Кубуровић истакла је да је у протеклом периоду Влада Србије показала да је борба против корупције један од приоритета, подсећајући да је усвојена Национална стратегија за борбу против корупције и њен пратећи акциони план.

Како је додала, у мају 2015. влада је усвојила и Стратегију истрага финансијског криминала, a акционим планом за поглавље 23 предвиђен је низ мера и конкретних корака које ће Србија предузети у циљу јачања постојећих и доношења нових механизама у борби против криминала и корупције.

"Једна од најзначајнијих мера коју је Србија предузела било је и доношење Закона о заштити узбуњивача. Потреба да се на законски начин уреди заштита узбуњивача, који има важну друштвену улогу у очувању поштења, пре свега државне управе, препозната је још пре више од две године", рекла је Кубуровићева.

Нагласила је да је главни циљ тог закона да пружи адекватну заштиту од било какве врсте одмазде, као могуће последице њиховог указивања на незаконита поступања.

Најхрабрији морају да добију заштиту

Кубуровићева је издвојила два главна разлога за доношење Закона – најхрабрији и најсавеснији грађани, они који пријављују корупцију, морају да добију заштиту, али и то да је то одличан начин да се сазна и расветли велики број кривичних дела.

"То је оно што називамо савез државе и грађана", рекла је Кубуровићева.

Она је за наредни период најавила усвајање измена и допуна Кривичног законика, новог Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала и корупције.

"Биће ојачано Тужилаштво за организовани криминал, установљени регионални центри за борбу против корупције у вишим јавним тужилаштвима, усвојене нове методе рада полиције, јавног тужилаштва, судова. Биће донет и Закон о пореклу имовине, који ће у антикоруптивну борбу увести и пореску управу", рекла је Кубуровићева.

Брзо судско одређивање привремене мере које замрзавају штетне радње док траје судски поступак охрабрују потенцијалне узбуњиваче.

"Средина кажњава врло често не само узбуњивача него и све њему блиске особе, неискључујући и малолетну децу. У систему заштите наш законодовац се определио за ефикаснију привремену заштити - заштиту пре окончања правоснажног спора", каже заменик председника Врховног касационог суда Снежана Андрејевић.

Директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД у Србији Лаура Палмер Павловић подсетила је на чувене узбуњиваче у САД, попут Серпика и особе познате под надимком "Deep throat".

Охрабрујуће је видети да се заштита узбуњивача у Србији спроводи, рекла је Палмер Павловић.

"Узбуњивачи морају да нађу друге мреже и да изграде везе са надзорним органима адвокатима и правосуђем, није лак задатак али је кључан за изградњу делотворног система одговорности, не за друштво или иниституције, већ за друштво у целини", наводи директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД у Србији.  

Истакла је да ће успешна примена закона зависити од јачања савеза између грађана, институција и медија, јер ће на тај начин бити могуће да храброст узбуњивача у борби за јавни интерес доведе и до стварних друштвених промена и свести.

Како је додала, отварање поглавља 23 је важна прилика да се ресурси употребе за изградњу ефикасног и прилагодљивогделотоврног система борбе против корупције.