Који су правци развоја Београдског универзитета

Универзитет у Београду, пратећи савремене трендове високог образовања, развијао се по принципима модерног истраживачког универзитета. Данас је од изузетне важности његова интернационализација и акредитација програма у иностранству. Тако су ове године програми Архитектонског и Економског факултета акредитовани код сродних асоцијација у Великој Британији.

У двестаосмој години постојања Универзитет у Беогарду нашао се међу један и по одсто најбољих универзитета у свету.

"Треба имати на уму да има преко 20.000 универзитета, а да се Универзитети у Београду рангирао између 200 и 300 и оно што мислим да су универзитети са којима можемо да се поредимо то су из источне Европе, само један је боље рангиран то је Ломоносов, а Карлов и Универзитет у Београрду су на другом, односо трећем месту", ректор УБ проф. Владимир Бумбаширевић.

А да би факултети и универзтети били боље рангирани, већи значај треба дати друштвеним наукама, кажу у ресорном министартсву.

"Прича о квалитету је нешто што ће универзитети имати кроз јавни портал Доситеј, прилику да се зна каква је ефикасност студија, колико брзо се људи запошљавају са којих студија. То ће определити и средства која држава буде упућивала нарочито ка ИТ сектору који је као правац који је главни зацртан и који недостаје", сматра министар просвете Младен Шарчевић.

Надлежни обећавају укључење младих у израду закона о високом образовању и науци, јер је кажу, технолошки развој заснован на младим истраживачима. А најбољи студентски истраживачки радови ове годне долазе са Билолошког, Филолошког и Фармацеутског факултета.

"Ово је тек нека почетна прича, треба још испитивања, видећемо са менторима шта ћемо даље", каже Никола Бошковић са Фармацеутског факултета.

"Радили смо рад на тему 'Састав етарског уља ризома идјирота', ово је тек почетак, али свавкако да ми је пружило визију чиме бих могла даље да се бавим у животу", напомиње Анђела Дамјановић такође са Фармацеутског факултета.

Јован Јакић са Филолошког факултета каже да је покушао да се приближи добром старом ренесансном идеалу да се уђе у све области при анализи.

"Притом, рад је писан мало неортодоксно за данашње прилике, писан је у стиху", додаје Јован.

Зорица Софиљ са Биолошког факултета је радила рад на тему "Покретљивост бактерија инкорпорацијом у бактеријске ћелијске мембране".

"Рад сам урадила у Истраживачкој станици Петница под менторством Алексеја Дрино који је такође ову награду добио пре пет година као бруцош", каже Зорица.

На Универзитету у Београду један од 357 студијских програма студира око 100.000 студената.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.