Порођај код куће - за и против

Одлуку да се породи код куће донела је у последњем тренутку - у деветом месецу. Осим бабице, уз Данијелу је на порођају био и њен супруг Ненад. Како каже, једва чека да то уради поново.

"Могла сам да заузмем положај који мени одговара, да ходам, да устанем, да се вратим. Када сам се породила истог тренутка сам узела своју бебу и нас двоје смо могли да легнемо и да спавамо заједно", објашњава Данијела Пантић.

И Мирјана је три сина родила код куће. Данас осим што са трудницама вежба јогу, постала је и једна од 20 дула у Србији. Нису здравствене раднице, али ту су да пруже подршку трудници и њеном партнеру на порођају.

"Тај први контакт у првих сат времена, то је непроцењиво и непоновљиво, то се зове златни сат. Оно што је најважније, када се мајка породи код куће она остаје са својом бебом и породица бива одмах укључена", каже дула Мирјана Гњатић, инструкторка јоге за труднице.

Ово су разлози зашто се 90 одсто жена у скандинавским земљама одлучује да се породи код куће. Ипак, у Србији Законом о здравственој заштити домицилно акушерство није предвиђено.

"Услуге здравствених радника везане за порођај, као и друге здравствене услуге пружају се само у здравственим установама које имају породилишта. Здравствени радник не сме да пружа здравствене услуге изван здравствених установа или приватне праксе, осим хитне, односно задесне ситуације", саопштило је Министарство здравља.

Бабица која већ 22 године припрема будуће мајке саветује да се у Србији још нису стекли услови да се жене порађају код куће.

"Некад крене све наопако, све је у Божијим рукама. Не знамо како ће се порођај завршити, жена за пет минута може да искрвари", каже бабица Снежана Петровић.

Овакве ситуације се лакше решавају у западним земљама. Када жена одлучи да се породи код куће укључен је цео здравствени систем. 

"Ми смо овде у болници имали три или четри жене које су дошле од тог порођаја код куће, које су биле на смрт искрварене и које су имале среће да буду транспортоване правовремено. У скандинавским земљама мора да постоји логистика здравствене службе која тај порођај прати. Ту је бабица која је за то адекватно спремна, имају одређен степен квалификација, имају лиценцу за то и испред куће у којој се жена порађа обично стоји санитет који може трудницу ако дође до компликација да спроведе до најближе здравствене установе", објашњава Снежана Ракић, в. д. директора ГАК Народни фронт.

А ако се дете у Србији роди код куће, стиже нова компликација приликом пријаве. У неким општинама је то питање регулисано, а у другим траже доказе, сведока који није у крвном сродству који би могао да посведочи о детаљима трудноће и порођаја.