УНС и НУНС: Власници приватизованих медија крше обавезе према запосленима

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић рекао је за Еурактив Србија да то удружење припрема извештај о стању у приватизованим медијима, односно поштовању купопродајних уговора и да први резултати нису нимало охрабрујући.

"Оно што се прелиминарно показује јесте да се купопродајни уговори најчешће не поштују у исплати личних доходака запослених. Лични дохоци се углавном исплаћују нередовно и у минималном износу", рекао је Обрадовић.

Истиче да је НУНС тражио од Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Министарства привреде, које је преузело послове Агенције за приватизације по њеном гашењу, да што пре обаве контролу у приватизованим медијима и обавесте јавност о резултатима.

"Тек тада ћемо добити комплетну слику која је, могу сада већ да кажем, поражавајућа, уз неколико часних изузетака", рекао је Обрадовић.

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић наглашава да запослени у многим приватизованим медијима примају законски минималац и да плате касне по више месеци, али да се запослени због тога не жале Министарству привреде.

Брајовић је рекао да од осам медија у власништву бизнисмена Радоице Милосављевића РТВ Брус и Центар за информисање Нови Кнежевац не емитују програм, иако нису угашени, а да је прекид програма најавила Телевизија Пожега.

Због дугова и кашњења зарада доведен је у питање опстанак Радио-телевизије Крагујевац, такође у власништву Милосављевића, додао је Брајовић.

Брајовић је рекао да је само у току приватизације око 1.000 новинара и медијских радника узело отпремнине, а да се тај број у међувремену повећао на 1.100 људи.

"Људи и даље одлазе јер нови власници, иако је преполовљен број запослених у медијима, не обезбеђују њихову одрживост", рекао је Брајовић за Еурактив.

Брајовић је нагласио да треба истаћи да су "лошу приватизацију добро поднели најбољи локални медији" попут РТВ Бор, РТВ Крушевац или РТВ Врање.

"Није се ни могло очекивати да сви опстану. Проблем је што ни најбољи неће преживети уколико општине и градови не буду издвајали два одсто за пројектно суфинансирање медија", додао је Брајовић.

Сматра да се то мора уредити новом медијском стратегијом, као и да се мора изменити Уредба о контроли државне помоћи којом се подршка медијима са свих нивоа власти ограничава на око 23 милиона динара за три године.