Проблеми у школи за децу са инвалидитетом

У трећем разреду Анђела добија школу у којој ће моћи да се креће без ичије помоћи. Иако јој је и стара зграда била прилагођена, у новој ће имати рампу, лифт и свој тоалет.

"А овако је све супер и све што ми је потребно, нека помоћ, другари су ту да ми помогну и једва чекам да пређем у нову школу јер ћу имати боље услове", каже Анђела Димитријевић, ученица Основне школе "Војвода Степа" у Београду.

Док већина родитеља бира најближу школу, Анђелини су тражили приступачну мада је удаљена готово 20 километара од њихове куће.

"То је проблем и већи финансијски издатак за нас родитеље зато што Анђелу морамо довести у школу ујутро, па се вратимо кући, онда се поново вратимо по њу па враћамо кући", каже Светлана Димитријевић, Анђелина мама и додадаје да тако пређу и по 68 километара дневно.  

Свега десетак школа у Србији има све услове за децу са инвалидитетом, упозоравају из удружења Феникс.

"Већина родитеља одустаје од школовања тог детета па плаћају приватне чадове и деца се школују код куће. Ако ваше дете седи кући где је ту инклизија, где је ту дружење, како ће друштво да напредује ако се та деца не прихвате у јавности", каже Бранко Јокић из Удружења особа са инвалидитетом "Феникс".

Корак ка инклузији је адаптација школе, а за њу је задужена локална самоуправа. Због ограничених буџета, у ресорном министарству кажу како не могу да захтевају да се свуда ураде инфраструктурна преуређења и зато уместо системског имамо појединачна решења.

"Када школа зна да ће се уписати дете које има потребе да објекат буде приступачан, то у сарадњи са локалном самоуправом ураде током лета. Оно што је добро, то је да по новим стандардима грађевинарства сви нови објекти и објекти који се адаптирају, морају обавезно да имају рампу, лифт и друге специфичности", истиче Гордана Цветковић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Једино такви објекти, сматрају стручњаци, помоћи ће деци да осим физичких савладају и психолошке баријере.

"Да они са другарима могу да развију неки равноправан однос, а не да се и сами осећају да од њих пре свега зависе и да можда и самим другарима увек приступ према њима буде да су фокусирани на њихов недостатак а не на оно што им је заједничко", каже Миља Кривокућа, психолог.

Не зна се када ће све школе у Србији бити доступне деци са инвалидитетом а Министарство просвете прикупља податке о томе колико су школе приступачне архитектонски, и да ли су опремљене звучним и светлосним сигналима за слепу и глуву децу.