Протест групе студената испред Ректората

Радовановићева је новинарима рекла да је данашњи протест миран скуп на коме студенти желе да разговарају о томе шта их мучи и који су проблеми на појединачним факултетима како би се покушало доћи до системског решења које ће моћи да се уврсти у нове законе које Министарство просвете планира да донесе.

"Тренутни проблеми тицали су се уписа у нову школску годину. Министарство је предложило да број бодова за рангирање на буџет остане 48 ЕСПБ, стари студенти ће добити продужетак за две године, а продужена је година за све студенте који су на завршној години били на буџету", рекла је Радовановићева новинарима испред Ректората где је обележено 208 година Универзитета у Београду.

На питање зашто је мали број студената дошао на протест, Радовановићева каже да је главни проблем то што студенти годинама очекују нови закон, а то се не дешава, па су изгубили вољу да сваког септембра протестују.

"Зато планирамо да ми дођемо до њих на факултете и видимо који су њихови проблеми и потребе", додала је Радовановићева.

Како је навела, студенти су упутили захтеве новом министру просвете Младену Шарчевићу који их је примио јутрос и дао им гаранције да ће студенти Универзитета у Београду убудуће бити укључени у процес доношења свих одлука које се тичу високог образовања.

Истакла је да је за студенте примарно укључивање у радне групе за израду новог Закона о високом образовању, као и у радне групе које се тичу саме науке.

"Са министром смо се договорили да од октобра кренемо са трибинама и дебатама на факултетима како би смо могли да чујемо мишљења свих наших колега, јер сматрамо да не може пет или шест људи да заступа интересе свих студената", каже Радовановићева.

Сматра да је потребно преиспитати колико студенти морају да уче да би добили један бод, да ли је могуће да за годину дана сакупе 60 бодова, колико траје семестар и да ли могу рокови да се одржавају у време предавања.

Радовановићева тврди да треба преиспитати и представнички систем студената како би се видело да ли треба да се промени нешто у самом начину избора њихових представника.

"Јасно нам је да не можемо испунити 100.000 захтева, али желимо да их ујединимо у нови закон који ће донети свима оно што им је потребно", закључила је Радовановићева.