Да ли је пад с крова "савршено убиство"?

Да ли падови са крова зграде или терасе вишеспратнице представљају "савршен злочин", без доказа и без сведока, или су несрећни случајеви у којима људи гину јер су поправљали антену, цреп или су пак решили да управо тако изврше самоубиство.

Одговор криминалистике је да "савршеног злочина нема", већ само лоших истрага, а пракса тврди да се управо због низа пропуста ти случајеви углавном третирају као несреће или самоубиства, а чак и када стигну до суда, најчешће се кривично дело не докаже.

Београдски адвокат Зора Добричанин Никодиновић сматра да је број случајева "пао са крова", "пао са терасе" постала озбиљна друштвена појава, јер је прерастао меру случаја и простор за толеранцију те да би излазак на кров морао да се законски регулише.

"Лично сматрам и као грађанин и као професионалац, да је неопходно излазак у простор на крову зграде законски регулисати - ко, под којим условима и на који начин може да изађе на кров зграде, иначе се на овај начин отвара простор за велику манипулацију, а можда чак и за 'савршен злочин'", рекла је Добричанин Никодиновић Танјугу.

Према њеним речима, када неко одлучи да скочи с моста - неко прође и може то да види.

"А како ће се видети да ли неко неког гурне или одведе да би га гурнуо или подстрекао на самоубиство, са шестог, осмог, десетог или 26. спрата", навела је адвокатица која тврди да кров зграде представља опасан простор који је немогуће контролисати, јер у таквим ситуацијама у највећем броју случајева углавном нема сведока.

Због тога, како је навела, сматра да би надлежни требало да размисле о предвиђању строгих законских прописа, па да се у случају непоштовања уведе прекршајна одговорност, а ако и то не буде довољно онда чак и кривична.

Добричанин Никодиновић каже да би у урбаним срединама где постоје скупштине станара то питање могло да се уреди тако што би онај који жели да се пење на кров зграде морао да затражи одобрење, или сагласност од неког органа било од скупштине станара тамо где оне постоје или од месне заједнице или општине.

"Сви ти простори и излази на кров зграде морали би да буду обезбеђени и да кључ стоји, на пример, код председника скушптине станара и да само уз његово одобрење и надзор, или лица које он овласти, може да се из оправданих разлога изађе на кров зграде, а код приватних кућа код власника објекта", напоменула је Добричанин Никодиновић.

Законски регулисати ко може да се нађе на крову зграде

Професор криминалистике на Криминалистичко-полицијској академији Зоран Ђурђевић слаже се да би у циљу превенције оваквих случева било најбоље законски уредити ко и под којим условима може да се нађе на крову зграде.

Ђурђевић сматра да не постоји савршен злочин, односно кривично дело, већ само несавршене истраге и пропусти у току истраге.

"Када би 100 људи питали да дефинишу савршенство нечега добили би 100 различитих одговора. Као што не постоји савршен човек, тако не постоји ни савршено кривично дело", рекао је професор Танјугу.

Када су у питању падови са крова криминалистика би, како је навео, прво поставила питање - да ли постоји могућност да је пад са крова последица радње кривичног дела - убиство, самоубиство или је несрећан случај.

Ту се, како је навео Ђурђевић, поставља низ питања, као што су - зашто је нека особа на крову, да ли је ту требала да буде или није, да ли се попела ту зато јер ју је неко наговорио да се попне на кров, да ли је тај неко ко је наговорио ту особу да се попне имао у виду здравствено стање те особе да, на пример, користи неке лекове затим, да би он у току боравка на крову могао да се оклизне и падне услед чега би наступила смрт.

"Најбитније питање је зашто је нека особа на крову - да ли постоји јак разлог или ју је наговорила друга особа", навео је професор указујући да се то у кривичном праву зове "теорија еквивалентне узрочности" која указује на узрочну везу радње и последице кривичног дела убиства.

Према његовим речима, оно што би ми требало да урадимо је да елеминишемо факторе који могу до тода довести.

"Да ли ће то бити адекватна решења у закону о становању где ће се регулисати на посебан начин да на крову не би требало да буду лица која за тим немају потребе, или да приликом изласка на кров треба поседовати одређену опрему, да се то ради само у пратњи стручних лица, која имају дозволу или лиценцу да врше поправке на крову", навео је професор.

Према његовим речцима, код оваквих случајева треба имати у виду у ком степену учинилац може да планира кривично дело и да га изврши са што мањим степеном вероватноће да ће га полиција открити.

У тој анализи у озбир се мора узети форензичка свест учиниоца - односно његова свест о значају трага који би извршењем дела могао да остави иза себе.

Професор каже да није ретка ситуација да се изврши убиство, а да се леш остави на железничку пругу где после наиласка воза полиција има проблем не само код утврђивања трагова, већ и идентификације особе која је усмерћена на тај начин.

"С друге стране, криминалиста са својом стручношћу може пронаћи трагове који ће указивати не само на насилну смрт, већ и да ли је лице дошло на место где је пронађен леш или је можда донет на то место", нагласио је Ђурђевић.

Поред тога, како је навео, треба имати у виду и техничку опремљеност полиције односно поседовање техничких средстава којима се на ефикасан и адекватан начин могу асервирати трагови.

У протеклом периоду било је више "падова"

Александар С. (22), у уторак је пао са солитера у Крагујевцу који мештани зову "Ипсилон", а према писању медија он је седми по реду који је на том месту на тај начин скончао живот.

Аранђел Мајкић (21), син бизнисмена Милорада Мајкића скончао је падом са крова куће у Раданској почетком августа.

Иван Комленовић (34) окончао је живот скочивши са зграде у центру Бања Луке.

Мушкарац из Краљева у јуну је тешко је повређен пошто је покушао самоубиство скоком са зграде у којој је становао.