Како се троши новац из фондова Европске уније

Са више од три милијарде евра бесповратне помоћи у протеклих 15 година Европска унија је највећи донатор у Србији. Тренутно се спроводи 600 пројеката које финансира Унија. Међутим, велики део тих средстава остаје неискоришћен јер није једноставно осмислити и написати пројекат који ће бити одобрен.

Тржиште Србије има на располагању милијарде евра за финансирање привреде кроз доделу бесповратних средстава из тренутно 17 отворених фондова и програма за иновације и развој предузетништва, за почетничке послове, заштиту потрошача, тржиште, одрживи развој.

Како би помогли посрнулој металској привреди група ентузијаста осмислила је пројекат удруживања металаца и основан је "Војводина метал кластер" уз подршку Европске уније од 840.000 евра. У тренутку оснивања имали су 71 члана, а данас их је 136.

"Показало се да смо успешно написали пројекат, аплицирали и реализовали пројекат и данас успешно радимо и без те финансијске подршке која је тада била битна у иницијалној фази. Да је то могуће постићи ми смо један од добрих примера за то. За такву идеју и реализацију пројекта ми смо у 2013. години у Бриселу добили награду Европске пројектне асоцијације за најбољи реализован пројекат у Европи током 2013. године", каже Зоран Пекез из Кластер металске индустрије Војводине.

Србији су доступна средства из тренутно највећег програма Европске уније за истраживање и иновације, Хоризонт 2020. са чак 78 милијарди евра.

"Предност у добијању средстава из фондова ЕУ имају младе компаније и предузећа која имају извозни потенцијал нуде и иновације и нова радна места. Концентришемо се на предузећа у мање развијенијим областима", објашњава Холгер Шредер Делегација ЕУ у Србији.

Само од 2007. до 2013. у Србију је кроз бесповратна средства и развојне пројекате стигло милијарду и 200 милона евра помоћи и та средства су искоришћена више од 90 одсто, али за неке програме тек 30 одсто.

"Европски ревизорски суд је проверио како су та средства потрошена и донет је закључак да су она потрошена на релативно ефикасан начин иако је било пропуста и недостатака у смислу квалитета пројеката који су понуђени. Уколико не потрошите европске паре на време морате да их вратите", истиче стручњак за ЕУ пројекте ФОРУМ Владимир Пандуров.

Чак 60 одсто грађана сматра да би најпре пољопривреда требало да добије помоћ Уније. А српски пољопривредници и предузећа моћи ће ускоро да користе фонд од 175 милиона евра кроз грантове или суфинансирање.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.