Положено цвеће на споменик градитељима Руског пута

Руски пут је направљен у периоду од 1921. до 1925. године, а повезивао је Врањску Бању, села Корбевац и Криву Феју, и преко планине Бесне кобиле до Босилеграда. Пут је градило око 5.000 Козака.

Цвеће су на споменик у селу Корбевац положили и градоначелник Врања Слободан Миленковић и Мансурбек Султанов, први замедник генералнок дирктора "РЖД интернешнал", која је финансирала изградњу ограде и степениште до споменика, као и представници борачких организација.

Султанов је навео да та компанија обара рекорде у брзини постављања нових колосек на јужним деоницама Коридора 10, пошто се дневно постави више од једног километра нове пруге.

"У Србији први пут примењујемо нову руску технологију полагања колосека, на железничком Коридору 10, и по брзини радова обарамо рекорде у региону", казао је Султанов.

Додао је да је компанија реноврала и једну школу у Србији - Основну школу Јован Јовановић Змај у Врању.

Додао је да РЖД дневно може под саобраћајем да постави нови колосек у дужини од једног километра ако се ради под саобраћајем и до два километра ако се радови изводе без саобраћаја.

Чепурин је захвалио на лепом дочеку и поручио деци да ће им учење руског језика бити од користи у животу.

"Разговарали смо са градоначелником Врања како да повећамо сарадњу у области економије и културе", навео је Чепурин додајући да су предложили да се направи у Врању руски кутак, у коме би на руском језику биле књиге, филмови и друго.

Додао да ће на осликвању Храма Светог Саве бити ангажовано око 400 радника, као и уметници и стручњаци из Русије.

"Руске железнице, такође, помажу школе, то је симболично, али је важан знак пажње. Желим деци да се добро школују у реновираној школи и да сачувају пријатељски однос према руском народу", поручио је Чепурин.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић је рекао да је свако улагање у школство најисплативија инвестиција, да сваки уложени динар у образовање доноси профит који се не мери новцем и захвалио пријатељима из Русије.

Директор ОШ "Јован Јовановић Змај" у Врању Саша Илић је рекао да је школа реновирана веома брзо и захвалио компанији "РЖД интернешнал".

Тај пут је некад био жила куцавица за јужну Србију, а изградила га је чувена козачка дивизија, чији је командант био белогардејски генерал Васиљиј Логвинов.

Логвинов је живео у Врању, где је и сахрањен на Шапраначком гробљу, а Борис Поздњаков који је, такође, живео у Врању био је геодетски инжењер и један од главних пројектаната пута.

Руски пут био је главна веза јужне Србије и источне Бугарске. И даље је у употреби, али је деоница преко Бесне кобиле од туцаника и зими је непроходна осим за камионе и теренска рударска возила.

За тај пут многи руски Козаци који су га градили дали су своје животе јер је рад био исцрпљујући.

У селу Корбевац и на Бесној кобили Козацима су подигнути споменици, као вечни спомен на оно šшто су урадили и дали српском народу.

Радило се доста примитивно, ручно лопатама, пијуцима.

Само један од њих је остао у Корбевцу, пуковник Андреј Андра Маскаленко.

Борис Поздњаков након Октобарске револуције успео је да избегне са својим стрицем Петром у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Као стручњак за изградњу путева-туцаника, мостова и чесми мењао је места боравка, да би 1921. године дошао да осмисли изградњу Руског пута на југу Србије.