Формира се Централни регистар "породичних" насилника
У оквиру свеобухватне борбе против насиља, у Републичком јавном тужилаштву биће формиран регистар насилника - Централна евиденција о случајевима насиља у породици у којој ће се наћи не само сви процесуирани (окривљени), већ и они који су "само" пријављени за неки облик насилништва и заштитне мере које су им изречене у поступку.
Наиме, у Нацрту закона који је објављен на сајту Министарства правде, предвиђена је обавеза надлежне полицијске управе да води евиденције о пријављеним случајевима насиља у породици, одређивању и спровођењу хитних мера и мера заштите од насиља у породици прописаних Породичним законом.
Полиција ће тако бити дужна да евидентира податке о учесницима пријављеног догађаја догађаја и свим другим релевантним околностима, затим податке о могућем учиниоцу насиља, о процени ризика, о одређивању хитних мера или мера, њиховом продужењу и спровођењу.
Надлежни суд је према Нацрту закона такође дужан да води евиденцију о хитним мерама које је продужио и мерама заштите од насиља у породици прописаних Породичним законом.
И Надлежно јавно тужилаштво биће дужно да води евиденцију о продужењу хитних мера и захтеву за изрицање мера заштите од насиља у породици прописаних Породичним законом, док ће надлежни центар за социјални рад бити дужан да води евиденцију о спровођењу индивидуалних програма заштите жртве.
Поменуте евиденције водиће се у Републичком јавном тужилаштву у електронском облику и чиниће Централну евиденцију о случајевима насиља у породици.
Приступ свим подацима из Централне евиденције имати само заменик јавног тужиоца, док ће остали органи имати приступ поменутим евиденцијама - свако према својој надлежности.
Будући Закон о спречавању насиља у породици који би требало да буде усвојен на једној од седница јесењег заседања Скупштине Србије, увешће обавезу полиције да изађе на лице места истог тренутка када добије пријаву од било кога да је извршено насиље у породици, да спречи насиље и направи процену ризика да ли то насиље може да ескалира.
У складу са том проценом, полиција би требало да готово обавезно удаљи насилника, а имаће и могућност да га ухапси (одреди му задравање од 48 сати).
Полиција треба о тој мери одмах да обавести јавног тужиоца, који ће у року од 24 сата предлоити суду одређене мере да се, на пример, насилник удаљи из стана или да му се забрани прилажење жртви или жртвама, а може и да покрене и кривични поступак.
Јавни туилац има рок за предлагање мера од 24 сата од хапења насилника, а суд је дуан да донесе одлуку о мерама у року од наредна 24 сата, односно док насилнику траје такозвани полицијски притвор од 48 сати.
Ако суд насилнику не одреди притвор и он буде пуштен на слободу уз неку од мера забране, али их потом прекрши, тако што се приближи жртви или се врати у стан одакле је привремено исељен, полиција може опет одмах да га ухапси и одведе код судије за прекршаје.
Судија за прекршаје може да насилнику изрекне казну од 60 дана затвора, која се одмах извршава, што значи да иако насилник уложи жалбу на одлуку судије, она неће одложити извршење прекршајне затворске казне.
Овим путем се онемогућава насилник да на било који начин приђе ртви и узнемирава је све док кривични или грађански поступак не буде завршен.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар