Препреке оживљавању бродоградње у Србији
Србија је до 1998. имала десет великих бродоградилишта у којима је радило око 6.000 запослених. Годишњи извоз тада је био до 200 милиона евра, а прошле године шест пута мањи. Лоше приватизације, застарела механизација и недостатак финансирања довели су до тога да данас имамо тек два велика бродоградилишта која су у страном власништву и четрдесетак мањих са неколико стотина запослених, који опстају тако што одржавају бродове.
Бродоградилиште које је екипа РТС-а посетила углавном поправља бродове. На високој температури, у металној баржи, још врелије је мајсторима који су заваривали челичне подне плоче.
"Тренутно радимо све – рестаурацију, мењање старих лимова, стављање нових лимова, продуживање, подизање бродова. Мора да се опстане и мора да се адаптира таквом радном времену и радном месту. У суштини, ако имаш вољу – можеш све", наводи заваривач Орде Наумовски.
Имају довољно стручног кадра, технику и простор за рад, али углавном поправљају бродове јер за изградњу нових, кажу, услова нема.
"Немамо банку која би нас пратила, нико није заинтересован за то. А да бисмо градили нов објекат потребно је да нас прати банка, држава и да имамо гаранције од њих како би будући купац могао бити сигуран у нешто у шта се упушта", објашњава Миле Туфегџић из предузећа "Бродотехника".
Динар уложен у бродоградњу враћа се троструко, али изградња великог брода траје више од годину, па се инвестиције не отплаћују брзо.
"Тренд у свету је пораст бродограђевинске индустрије и постоји велики број поруџбина, али код нас је тешко обезбедити те банкарске гаранције. Држава би морала да буде гарант у том случају, а Европска унија то не дозвољава – то је нама услов за улазак у ЕУ", објашњава Ненад Драговић из Привредне коморе Србије.
И док нама није дозвољено да држава финансира профитабилну бродоградњу, у Италији ради бродоградилиште које је у већинском власништву државе. Исту препреку на оживљавању бродоградње као и ми имају и Хрвати, док су Румуни и Бугари, улажући велики капитал, покренули озбиљнију производњу.
Бродоградња је од изузетног значаја за привреду јер са собом покреће разноврсне индустријске гране: машинску индустрију, дрвну и текстилну индустрију. Само комплетно изграђен брод доноси профит док изградња бродских трупова, која се углавном ради у Србији, помаже компанијама само да одрже производњу и опстану на тржишту.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар