Крштенице до краја године у електронској форми

Тај рок неће бити продужаван, изјавио је државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак и додао да на сајту Министарства постоји инструкција која олакшава испуњење ове обавезе.

"Успех модернизације једног од најважнијег регистра и базе података о грађанима - матичних књига рођених, венчаних и умрлих у Србији, зависи од низа кључних фактора почев од одговарајућих софтвера и хардвера, добре организације матичних подручја и рада матичних служби до пуне подршке политичког руководства општине и града", објаснио је Бошњак.

Похвалио је оне локалне самоуправе које су овај задатак успешно завршиле.

Представници тог Министарства су одржали састанке са начелницима градских и општинских управа и овлашћеним радницима ИКТ свих управних округа у Србији у вези са овом обавезом, а по Закону о матичним књигама.

Помоћник министра Наталија Павловић Шиниковић нагласила је да запослене у управи на тај задатак не обавезује само Закон о матичним књигама, већ и воља да вођење матичних књига прати корак свих реформских процеса, на путу ка професионалној и модерној управи.

Недавно је и министарка Ана Брнабић рекла у интервјуу Танјугу да ће парадоксална пракса да грађани на шалтерима доказују да су се родили коначно бити искорењена, а важан корак је да се подаци који су и даље у папирном облику, пребаце у електронску форму. Кад подаци буду у е-облику, институције ће моћи брже и да их размењују.

Тренутно, иако је Закон о општем управом поступку донет још за мандата претходне министарке државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, грађанима се и даље више исплати, кад је реч о проведеном времену, да сами "пешке" прикупе по институцијама сва потребна документа, уместо да чекају да те службе међусобно размене податке.

Ако чекају службеници ће у већини случајева, уместо за три дана, колико је примера ради потребно да се изда нов пасош, користити максималан рок од 30 дана.

Упитана где је запело и зашто идеја о размени података међу институцијама није заживела и у пракси, министарка Брнабић подвлачи да је процес веома сложен, да је електронска управа приоритет, као и да очекује да ће систем коначно заживети за неколико месеци.

"Електронска управа је један од приоритета ове владе. Оно што је претходна влада добро урадила јесте усвајање Закона о општем управном поступку. Дуго се радило на том закону и то је више од 50 одсто посла, а сада га треба успешно имплементирати", нагласила је Брнабићева.

Ова ставка, непостојање великог броја података у електронском облику, мало је укочила процес.

"Много података је и даље, такорећи на папиру, а велики је посао да се они пребаце у електронску форму", додала је министарка истичући да је обим посла велики.

Проблем је и то што различите државне функције, министарства, агенције, локалне самоуправе имају већ своје електронске сервисе, али је запело у делу што неки сервиси нису компатибилни.

"Сада би требало видети колико чији сервиси могу да комуницирају, да би то заживело и да грађани не подносе извод из матичне књиге рођених, венчаних и слично. Требало би да, кад одете на шалтер и дате захтев за неки документ, државни службеници могу да комуницирају једни са другима, и да то сами прикупе. Сви ти документи су већ код њих", наводи Брнабићева.

Предуслов за то је, наставља, компатибилност електронских сервиса, о чему се, како је рекла, дуго није размишљало.

У Националној алијанси за локални економски развој, коју је министарка водила до именовања у влади, истичу да је суштина електронске управе, што је била једна од препорука ове организације за смањење бирократије, да државне институције раде саме, а не да грађани буду њихови курири.

Саветник у НАЛЕД-у Иван Радак каже за Танјуг да у пракси размена података функционише, али не увек како се очекивало, јер нажалост институције и даље користе максималан рок да прикупе податке за сваког грађанина и да обраде захтев.

"У неким случајевима је то сигурно оправдано, јер подаци које траже не постоје у електронском облику, али у неким случајевима сигурно није оправдано", рекао је Радак.

Навео је пример да се приликом вађења личних докумената, институције правдају тиме да морају да обраде велику количину захтева и указује да би решење била електронска размена података, односно могућност да у реалном времену службеници приступе подацима у надлежности других институција.

"У пракси би то значило да се утврди која је институција надлежна за који податак, али и да се зна да је она одговорна за тачност тог податка. Онда службеник може у реалном времену да приступи бази података те институције и да буде сигуран да је преузео тачну информацију, да не мора додатно да то проверава. То би омогућило да овај рок од месец дана буде скраћен", закључио је Радак.