Бујице, како се могу контролисати

Велика киша од мале реке направи велики проблем. Тих малих, бујичних, у Србији је више од 2.000. Кад се излију и направе штету - најчешће оправдање је да се не могу контролисати. Стручњаци то демантују, али апелују на то да се промени члан 23 Закона о водама и брига о њима врати држави.

"Мора да се уради катастар бујичних поплава, катастри су рађени до седамдесете године, то је застарело", каже Станимир Костадинов, професор на Шумарском факултету у Београду.

Оно што није застарело је навика људи у Србији да куће граде поред потока.

"Одговорност локалне самоуправе је да уреди урбанистички хаос који влада, мора да се једном среди", каже Костадинов.

Бујице праве штету и у региону. У јаком невремену у Скопљу страдало је двадесет двоје људи, углавном у приградским насељима. Стручњаци из Македоније истичу да је највећи проблем што македонски прописи не разликују реке и бујице. Уз то се, кажу, у заштиту улаже мало и ради реда.

"Ја то кажем да је све ради избора. Да се залаже народ пре избора, као да се среди, виде бетонски камен, то се десило прошле године у Тетову. Значи, направљено је нешто, али у сливу ништа није урађено", каже Иван Блинков, професор на Шумарском факултету у Скопљу. 

Али, иста ситуација је и у неким деловима света. Професор Иделфонсо Пла Сентис, који је радио у Латинској Америци, каже да се више прича о последицама, а мање о томе како их спречити.

"У Латинској Америци постоје два феномена: Ел Нињо и Ла Ниња. Појављују се већ сто година и показало се да је штета била мања тада него данас. Број становника је порастао, и многи се насељавају у подручјима предвиђеним за плављење", каже Иделфонсо Пла Сентис, професор на Универзитету у Леиди.

Србија је после поплава 2014. у јачање одбрамбене инфраструктуре уложила три милијарде динара на више од 300 критичних локација. Штета од мајских поплава процењена је на скоро две милијарде евра.