Донирање хране спас за најугроженије

Марина Крстић је самохрана мајка троје деце, а једина примања су јој социјална помоћ и дечији додатак. Када плати рачуне, каже, остане јој свега неколико хиљада динара с којима деца и она треба да живе цео месец.

"Радила сам приватно док се нисам разболела, сад не вреди, сад сам с децом у кући", каже Крстићева.

Ви преживљавате од хране из Народне кухиње, да ли је то једини оброк који поједете у току дана или једете још нешто?

"Једно 15 дана сигурно једини оброк који имамо", истиче Марина Крстић.

Од новчане помоћи државе живи и породица Радосављевић са четворо деце. Иако је оброк брига број један, ни друге потребе не могу да чекају.

"Треба њима у школи, обућа, одећа, кући рачуни, храна, треба издвојити. Ја нисам тражила посао због деце, али муж јесте и никако да се запосли, не може", каже корисница Народне кухиње Сузана Радосављевић.

И док једни једва имају за храну, други је бацају. Ту праксу покушавају да прекину банке хране захваљујући којима се у Европи свакодневно нахрани град величине Београда. Код нас таква банка постоји 10 година. Прикупља намирнице, вишкове хране, од агроиндустрије, произвођача и трговинских ланаца.

"Након што прихватимо те намирнице ми их складиштимо и дистрибуирамо даље социјално угроженим лицима посредством других наших партнерских хуманитарних организација. Тренутно успевамо да одговоримо тек на сваки пети захтев организације која нам се обрати за помоћ у храни", објашњава Мила Блажић из Банке хране Београд.

Тај податак показује да донатора никад није доста. Међу њима је и један од трговинских ланаца који хуманитарним организацијама годишње помаже са око 10 тона основних животних намирница - шећером, уљем, пиринчем.

"Донирамо и воће и поврће и тим нашим пројектом свакодневно опслужујемо 8.000 најсиромошнајих појединаца. То је у питању воће и поврће друге класе које се није продало у нашим продавницама, али то је искључиво воће и поврће иза кога ми стојимо када је у питању квалитет и безбедност производа", напомиње Милица Поповић из компаније Делез Србија.

Такве гаранције о донираној храни ускоро би требало да почне да даје држава. Предмет Закона о вишковима хране, чије се усвајање очекује крајем године, јесте и мотивисање компанија, ресторана, пекара и других да пођу путем друштвене одговорности и поделе вишкове хране најугроженијима.

"Зато ћемо припремити читав низ фискланих подстицаја. Размишља се о томе да се они који донирају храну, било да су велики системи или мале фирме, ослободе од плаћања пореза на додату вредност када је у питању храна коју они донирају", каже члан Радне групе за израду Закона о вишковима хране Владимир Маринковић.

Србија би, саветују стручњаци, требало да се угледа на Француску, која, кажу, иако је усвојила Закон о вишковима хране, неће почети да га примењује док не уради студије изводљивости и тако буде сигурна да ће храна ефикасно бити распоређена и да вишкови неће преплавити тржиште.