Куда после хранитељске породице

Роде се радо враћају у Милошевац, село са традицијом хранитељства која траје више од пола века. У том месту привремени дом нашле су и две девојчице.

Хранитељка Драгана Маринковић каже да им пре свега пружају подршку и заштиту, васпитање и све остало, а највише што им треба - љубав.

Девојчице код Маринковића могу да остану најдуже до 26. године или док не заврше средњу школу. А тада многи млади немају где да оду и никог да им помогне.

Милица Лукић-Момировић, директорка Центра за породични смештај и усвојење Милошевац каже да нажалост, већи број корисника заштите на породичном смештају се враћа у систем социјалне заштите јер им недостаје тај један корак и подршка у осамостаљивању.

Неке локалне самоуправе нуде привремени стан, Центри за социјални рад треба да помогну у проналажењу посла. Да неизвесност буде мања у неким местима планирају како да помогну.
Милица

"Ми смо рурална средина и имамо идеју да развијемо социјалну задругу, где би се деца осамостаљивала на пољопривредним пословима, где би својим радним ангажовањем и обезбеђивали себи егизистенцију. Заправо преговарамо са неким људима који су то препознали као добру идеју", каже Милица Лукић-Момировић, директорка Центра за породични смештај деце

Плата им јесте важна, али и подршка да се ослободе стигматизације у друштву. Док су у породици, помажу им стручњаци - да залече ране, стекну самопоштовање. Ипак, то није довољно.

"Оно што би било решење то је већи број саветовалишта, која би била у систему социјалне заштите, јер ми се чини да су тако доступнија младима, не треба им упут, заказивање, здравствена књижица. Дакле, места на којима би они могли да разговарају о својим животним проблемима", рекла је Светалана Миленковић, психолог Центра за породични смештај и усвојење .

Шта осим саветовалишта или група за подрушку недостаје биће јасније када буде направљена база података о хранитељским породицама, деци и младима. Сада се прикупљају само подаци о плаћању, броју деце.

"Постојање једне такве базе омогућава да се лакше прати и анализира успешност, остваривање сврхе хранитељства и напокон и та фаза осамостаљивања младих када треба да евалуирате шта сте урадили", каже Весна Текић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Даће мало ширу слику о потребама деце и младих на хранитељству и анализа увек даје боље идеје за дизајнирање одређених програма.

Стручњаци чак предлажу и нове прописе - позитивна дискриминација при запошљавању би била од помоћи. У овом тренутку то би била добра вест за 5.300 малишана у више од 5.117 хранитељских породица.