Препорука радницима: Дијалог уместо незаконитог штрајка глађу

Штрајк глађу којем неретко прибегавају незадовољни запослени како би покушали да остваре нека своја права, није законит и представља најштетнији и најрадикалнији вид протеста, кажу у Агенцији за мирно решавање радних спорова.

Такође упозоравају и да "обичан" штрајк није исплатив ни послодавцу ни самом штрајкачу, јер су губици велики за обе стране, због обуставе производног процеса, односно изостанка зараде.

Из Републичке Агенције за мирно решавање радних спорова зато апелују да се пре одлуке о радикалним потезима синдикати и запослени најпре обрате Агенцији.

"Наш апел је да се прекине пракса која се у последње време врло често дешава - да се запослени у првом кораку остваривања својих права одлучују на штрајк глађу. Ово је правна држава и треба да прибегну легалним токовима остварења права", рекао је директор Агенције Миле Радивојевић за Танјуг.

Истовремено је позвао све незадовољне раднике да своја права код послодавца остваре мирним путем уз посредовање миритеља из Агенције, истичући да колективни спор пред Агенцијом може да покрене и појединац, а не само синдикат.

"Једна од најважнијих радњи је да штрајк буде законит. Тек на тај начин стичу се услови за покретање поступка пред Агенцијом, односно да миритељ из Агенције позове послодавца и да се започну преговори о решавању спора", указао је Радивојевић.

Према његовим речима, садашњи Закон о штрајку не подразумева обавезу послодавца и запослених да обавесте Агенцију о спору или штрајку, тако да Агенција врло често нема информацију да је до самог штрајка и дошло.

С обзиром на то да је у току рад на изменама Закона о штрајку, Радивојевић је напоменуо да ће један од предлога Агенције за измену Закона о штрајку бити да онај ко најављује, односно ступа у штрајк има обавезу да о томе обавести Агенцију.

"На тај начин бисмо имали благовремену информацију па бисмо могли и благовремено да реагујемо", указао је директор Агенције.

Када су у питању делатности од општег интереса, као што су просвета, правосуђе, полиција, у којима је неопходно обезбедити минимум процеса рада, Агенција по службеној дужности покреће поступак за мирно решавање колективног радног спора.

Када буде благовремено информисана о најављеном штрајку, Агенција ће моћи да уложи максималне напоре да до штрајка уопште не дође, нагласио је Радивојевић, напомињући да чак и ако штрајк почне то не значи да се Агенција искључује.

“"У том случају би се наставило са преговорима све док се не дође до обострано прихватљивог решења уколико је могуће", напоменуо је Радивојевић.

Када су у питању остале делатности, Агенција би на време упознавала штрајкачки одбор и послодавца са институтом мирног решавања спора и могућношћу ангажовања миритеља у процесу преговора.

Иначе, задатак миритеља је да се током преговора залаже да Одбор за мирење у року од 30 дана донесе препоруку о решењу спорних питања. Уколико стране прихвате његову препоруку, оне закључују Споразум.

Овај поступак пред Агенцијом је потпуно бесплатан, односно пада на терет државе, без обзира на то да ли су стране у спору из државних или приватних предузећа.

Директор Агенције је подсетио да за време штрајка запослени по Закону о раду немају право на зараду, док сама обустава рада подразумева много веће губитке за послодавца посебно у производним делатностима.

"Постоје процене према којима у великим јавним предузећуима један дан штрајка може да кошта од 50.000 до неколико стотина хиљада евра што су велики губици посебно ако се штрајк одужи", навео је Радивојевић.

Указао је да покретањем поступка пред Агенцијом запослени не губе ни време ни новац, а нису ни у обавези да прекину штрајк у току преговора уколико то не желе.

У пракси, ако је већ дошло до штрајка, миритељ даје препоруку да се са њим застане док трају преговори. Ту препоруку разматра штрајкачки одбор и може да је прихвати, али и не мора, указао је Радивојевић.

У току 2015. године Агенција је посредовала у преговорима за осам штрајкова и 22 поступка поводом закључивања, измене, допуне или примене колективног уговора, док је у првој половини 2016. године имала три штајка и четири колективна спора по другом основу.

Према Закону о штрајку, штрајкачки одбор је дужан да послодавцу најави штрајк достављањем одлуке о ступању у штрајк и то најкасније пет дана пре дана одређеног за почетак штрајка, односно 24 часа пре почетка штрајка упозорења - који према Закону може да траје сат времена.

Закон каже да су штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку дужни да штрајк организују и воде на начин којим се не угрожава безбедност лица и имовине и здравље људи, онемогућава наношење непосредне материјалне штете и омогућава наставак рада по окончању штрајка.

Такође не смеју да спречавају послодавца да користи и располаже средствима којима обавља делатност, нити смеју да спречавају запослене који не учествују у штрајку да раде.