Недостатак кадра и одлазак лекара највећи проблеми здравства
Између 60 и 70 одсто лекара свих специјалистичких грана за пет до осам година одлази у пензију, остајемо без педијатара и хирурга, а већ немамо анестезиологе, радиологе и патологе. У Лекарској комори Србије кажу да годишње око хиљаду лекара узме сертификате, како би посао потражили у иностранству. Недостатак кадрова и одлазак лекара из земље и даље су највећи проблеми српског здравства.
У недељи за нама, из Смедерева добра вест – на бироу више немају незапослене лекаре. Сви су добили уговоре, а плате им обезбеђује Град.
Из Новог Сада упозорење: Лекарска комора Војводине тврди да чак 970 лекара нема услове или није поднело захтев за обнову лиценце, без које не могу да раде.
Реалност Србије је и следећи податак. Када је пре скоро 30 година отворен Ургентни центар, у неуролошкој амбуланти радиле су две сестре, а годишње је на прегледу било око 11.000 пацијената. Данас, број сестара исти, број пацијената много већи.
"Од 2010. годишње имамо дупло више прегледа, чак 22.000-23.000. Само са нашег одељења Ургентне неурологије за девет месеци отишле су четири сестре, а најављена су још два-три одласка у Немачку", каже медицинска сестра са Одељења неурологије Ургентног центра Наташа Чабаркапа.
Готово да нема здравствене установе која се не суочава са недостатком кадра. Клиници за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" неопходно је још најмање пет лекара, недовољно је и техничара и сестара, јер на скоро 30 пацијената на одељењу је само једна сестра.
"Недавно смо имали инцидентну ситуацију, када је лице доведено из полиције сакрило перорез и два техничара изболо ножем. Не може на интензивној нези као што је ова на клиници 'Др Лаза Лазаревић', где се ради 365 дана 24 сата, да има само један медицински техничар, на пријему их мора бити много више", каже директорка клинике "Др Лаза Лазаревић" Славица Ђукић Дејановић.
Начелница Неуроонколошког одељења КЦС Даница Грујичић каже да неурохирурзи одлазе из Србије.
"Ево, двојица сјајних неурохирурга – доктор Милајчић је већ отишао и никада се вероватно неће вратити, а други је на ивици да ли да оде. Добијају одличне услове, плате по 15.000 евра месечно, са тим новцем могу да школују децу где хоће, да купе кућу или стан какав хоће", каже Даница Грујичић.
Веће плате, бољи услови за рад, али и измена норматива, то је оно што струка очекује од надлежних.
"Волим свој посао, сви га волимо који овде радимо, али од тога се не живи", каже медицинска сестра Наташа Чабаркапа.
Даница Грујичић сматра да мора да се нађе начин да се коначно вреднује рад, док Славица Ђукић Дејановић истиче да за здравствене установе и здравствене раднике постоје нормативи.
"Није свеједно да ли лекар ради у оваквој једној институцији где је потребна и физичка издржљивост и много стручности или у неком саветовалишту, ти нормативи треба да буду преиспитани", каже Славица Ђукић Дејановић.
За мање од две године запослено је 2.500 здравствених радника, од којих је 1.100 лекара, а одобрено је и 2.600 специјализација. Наставак политике запошљавања и одобравања специјализација требало би и даље да буду приоритети Министарства.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар