Донација органа, хуманост која не кошта ништа

Порука коју шаље један од најбогатијих и најмоћнијих људи у Бразилу Тане Скарпа, вреднија је од читавог богатства. Пред новинарима је сахранио свој милион долара вредан "бентли".

"Сви су ме ових дана осуђивали јер желим да закопам у земљу нешто што вреди милион долара. Ја им одговарам - наша реланост је таква да ми свакодневно сахрањујемо нешто много вредније од аутомобила, сахрањујемо срца, јетре, бубреге, плућа, очи... То је апсурдно. Много је људи који чекају на органе за трансплантацију, док ми закопавамо у земљу оно што може да спаси много живота", каже Тане Скарпа.

У Србији у овом тренутку више од две хиљаде људи чека на трансплантацију бубрега, срца, јетре, рожњача...

"Кодекси материјалног света практично хуманост девастирају, стављају по страни, али у овом случају када је реч о донацији, треба да кажемо да донацији органа, јер ту та хуманост не кошта ништа, заиста не кошта ништа, а корист је непроцењива", каже Наташа Петровић, шефица Анестезије у Ургентном центру.

Из установе у којој се свакодневно боре за најтеже пацијенте, и у којој најбоље знају колико је танка линија између живота и смрти, поручују да када се један живот угаси то може значити спасавање неколико других.

"Јавност мора да зна да је мождана смрт финално стање, да не може да буде реверзибилна, не може да се пробуди пацијнет код кога је дефинисана мождана смрт. Основна порука у целој тој причи је дефинитивно Продужи живот", рекао је др Марко Ерцеговац, директор Ургентног центра.

Проф. др Славица Ђукић Дејановић, председница Одбора Скупштине Србије за здравље и породицу каже да највећи број људи и даље има предрасуде.

"Недавно је дечак дошао кући и рекао - тата како те није срамота што пушиш. Треба да дође дете из школе и да каже ако неко мора да умре, зашто његови органи не би живели. Мораћемо да идемо на подизање образовања у једној млађој генерацији", каже Славица Ђукић Дејановић.

А наша генерација сада показује да смо чешће хумани на речима него на делу, а статистика, да су веће шансе да нам током живота затреба трансплантација, него да будемо давалац органа.