Комисија УН: Унмик оговоран за кршења људских права

Како се наводи у извештају, Унмик је одговоран јер није истражио нестанак и убиство у 233 предмета, случајеве насиља над женама, ускратио је право на приступ правди Србима чија је имовина уништена или узурпирана, и одговоран је за дискриминацију, угрожавање економских и социјалних права.

Комисија је од 2007. до 2016. године размотрила 527 жалби које су против Унмика поднели углавном Срби и завршила је свој рад, а за породице несталих и убијених током "врховне власти Унмика" то је нови ударац.

Оне апсолутно више немају ниједан правни начин да припаднике Унмика или Кфора позову на одговорност, јер ће се Специјални суд који би ускоро требало да буде установљен бавити само гоњењем ратних злочинаца.

У готово свим случајевима који се односе на убиства и отмице након доласка те мисије на Косово, закључци су идентични: Унмик није спровео ефикасну истрагу, требало би да призна одговорност, а шеф мисије да се јавно извини породицама жртава, констатује Саветодавна комисија УН за људска права.

Ниједну од тих препорука мисија УН на Косову није испоштовала.

"Унмик није предузео ниједну смислену активност. Зато су жалиоци двосруке жртве Унмика: првобитно, када су прекршена њихова људска права и поново, када нису добили никакву надокнаду путем овог поступка. Комисија је спроводила детаљну анализу уложених жалби и подстицала Унмик и УН да предузму активности које ће бити корисне за жалиоце, пре него што се мандат Комисије оконча. Срамота је што се то није догодило", наводи се у документу.

У серији закључака и отворених питања, Комисија истиче и да Унмик није учинио "суштински напор да на систематичан и координисан начин истражи нестанак и убиство великог броја косовских Срба у случајевима где би очигледно истрага довела до починилаца за које се сумња да су припадници ОВК".

"Било је и значајних одлагања у истражним радњама, као што су увиђаји, 'претресање' околних области, сакупљање и чување материјалних доказа, евидентирање изјаве сведока... Чини се да је у великој мери било одлагања у покушајима да се пронађу сведоци и да се разговара са њима. Због тога се дешавало да сведоци премину или се преселе и изгуби им се траг", стоји још у извештају.

Како се наводи, у ситуацијама када су жртве отете пред јединицама Кфора или информације о нестанку прослеђене Кфору, полиција Унмика није предузимала истражне радње.

У извештају се каже и да су српски државни органи Унмику послали велики број информација са подацима о различитим инцидентима, укључујући локације, датуме и имена жртава, осумњичених и сведока, "међутим, у већини тих случајева, није постојала ваљана сарадња између Унмика и институција Србије".

Комисија подсећа да више од 400 породица очекује да сазна истину о најмилијима који су нестали или убијени по доласку Унмика на Косово.

"Након затварања Саветодавне комисије за људска права не постоји механизам који може да реши њихове жалбе. Европски суд за људска права неће одлучивати у погледу ниједног предмета против УН и Кфора (НАТО) због њиховог статуса. Исто важи и за 'специјалне поступке' УН. Еулексова Комисија за разматрање људских права је у позицији да одлучује само о кршењима који су починиле Еулексове структуре", констатује се у извештају Саветодавне комисије УН.