Бројне препреке за повратак Срба у Хрватску
Већина протераних Срба не враћа се у Хрватску, живе у Србији, или расути широм света. Они који су се ипак вратили, у Хрватској су и двадесет и једну годину после Олује, грађани другог реда.
У колони избеглица које су, преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији, била је и породица Пајић из Карловца. Тада деветогодишњи Милош Пајић, спасао се тако што је сам сео за волан трактора. Данас живи и ради у просторијама коњичког клуба у Прељини - своју имовину нема.
"Био сам принуђен да возим тај трактор да спасавамо шта се може, на крају га нисам ни претерао, оставило смо га на пола колоне, како смо сами дошли овако, слабо се чега сећам. За мене као младог дечка, дете, непуних десет година, кад видите људе како леже по каналима, мртви, то су сцене које нико не треба да доживи", каже Милош Пајић.
Данас још 20.000 Срба из Хрватске има статус избеглице. Пред повратницима су и даље бројне препреке. Тако на пример Хрватска није вратила одузето пољопривредно земљиште, проблем су и неисплаћене пензије, динарска и девизна штедња, обнова уништених кућа.
"Чак и у срединама где је обнова извршена, није обновљена инфраструктура, имамо проблем станарских права, за њих годинама није било решења, има заменских програма али се ради о дуготрајном порцерсу решавања ових захтева", каже Данијела Поповић Роко, помоћник комесара за избеглице и миграције
Међу жртвама Олује око 65 одсто су цивили. Двадесет једну годину после још се трага за више од 800 Срба. У потрази за несталима, поручују у документационом центру "Веритас", не помаже то што имамо 214 неистражених регистрованих гробних места у Хрватској али и више од 340 ексхумираних а неидентификованих тела.
"Кад се зброје ове две бројке колико је неидентификованих међу ексхумиранима и колико је још регистрованих посмртних остатака, 349 плус 214, ми смо онда преко пола оних које још тражимо", каже Саво Штрбац из Документационог центра "Веритас".
Првостепеном пресудом Хашког трибунала, 2011. командант операције Олуја, генерал Анте Готовина осуђен је на 24, генерал Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.
У пресуди Готовини Трибунал је утврдио да је операција "Олуја" била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, осмишљен да протера српско становништво из Книнске крајине. У новембру 2012. Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар