Како односи Београда и Загреба утичу на српску и хрватску мањину?

"За сада, и на срећу, нема физичких напада на обичног човека на терену, можда смо близу тога. На удару су српске институције, цркве СПЦ у које се проваљује, Карловац, Сисак, Славонија, пишу се графити по њима, посебно су на удару манифестације Српског народног вијећа", каже Саша Милошевић из СНВ-а.

Хрвати у Србији нису нападани, али, кажу, ствара се антихрватско расположење.

"Најчешћи резултат тога у обе државе је национална мимикрија, скривање идентитета", истиче Славен Бачић из Хрватског националног вијећа.

Тензије и дистанцу између два народа не стварају односи на терену, већ поруке које се шаљу преко медија. Упркос томе што у Хрватској, каже професор Жарко Пуховски, већина људи није сагласна са актуелним порукама.

"Србија, Срби и Српкиње заправо нису тема на хрватским изборима, осим код радиклане деснице. Парадкос је у томе да радикална десница говори у југословенским категоријама, а оне, кад им се приговори због национализма кажу – гледајте шта ради Шешељ. У овом тренутку то не делује на друштво, али буде ли потрајало – то ће деловати. И то је оно што је опасно", рекао је Пуховски.

Хоће ли бити опасно, зависиће и од нове српске и од нове хрватске владе.

"Сваки пут када дође до сусрета на највишем нивоу између политичара Србије и Хрватске, и када се отвори простор и хоризонти за поправљање односа, видимо да недуго након тога, постоји готово по правилу много догађаја који поништавају на неки начин оно што је у тим контактима направљено", указује социолог Владимир Вулетић.

Најмања дистанца између Срба и Хрвата била је шездесетих, само 15 година након Другог светског рата. У Србији није мерена од 2010, али колико зависи од политичких порука може да наговести недавно истраживање Института за европске послове: највише испитаника је рекло да је највећи непријатељ Србије – Хрватска.