Веритас: Непозната судбина 837 несталих у "Олуји"

"Веритас" наводи да се на евиденцији несталих води се још 837 особа, од чега 613 цивила, међу којима је 308 жена.

У саопштењу се додаје да су 1.206 особа (65 одсто) били цивили, од којих је око три четвртине било старије од 60 година.

Међу жртвама се налази 546 (29 одсто) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.

"„Хрватска без ваљаног разлога избегава да ексхумира и познатих места укопа са око 214 посмртних остатака, покопаних углавном под ознаком 'непознат', што је јединствен случај на подручју бивше Југославије, као што без правог разлога отеже и са идентификацијама 349 ексхумираних посмртних остатака, истакао је председник Веритаса Саво Штрбац.

Како се додаје против крајишких Срба (око 230.000 житеља са око 30.000 војника) ангажовано је око 200.000 хрватских војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а.

„Ако се томе додају снаге АБиХ и НАТО, агресора је било више него становника у Крајини, а однос војника био је најмање седам према један у корист агресора, констатовао је Штрбац.

За неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине (СВК), од којих је 1.500 припадника преживело заробљавање.

Огњиште је напустило више од 220.000 Срба, док је око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или могли да напусте свој дом, на силу послато у логоре за цивиле.

„Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због преузимања територије без српске већине која је на њему живела, Савет безбедности УН-а, осим 'снажне осуде хрватске војне офанзиве великих размера' није донео било какве казнене мере против агресора“, подсећа Штрбац.

Највећи парадокс те агресије, као и оних које су јој претходиле, налази се у чињеници што је агресор била чланица УН-а, а Крајина зона под заштитом исте организације и што су неке друге чланице те организације одобриле и учествовале у агресији, истиче Штрбац.

„И уместо да Хрватска, и без налога Међународног суда правде, одустане од слављења 'акције етничког чишћења и масовних злочина' као двоструког државног празника, од прошле године у државну прославу 'Олује' уврстила је и концерт познатог проусташког пјевача Марка Перковића 'Томпсона', истиче Штрбац.

Према његовим речима, обећања о заштити мањинских националних права која су дали хрватски званичници на дан уласка те државе у ЕУ пре три године на Тргу Бана Јелачића у Загребу, претворила су се у своју супротност - српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија, сматра Штрбац.

„На све то, међународна заједница, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремну постала чланица, ћути као што је ћутала и пре 21 годину“, закључује "Веритас".