Како висока политика утиче на "обичан" живот Срба и Хрвата у Сонти

Репортери Танјуга провели су дан у апатинском селу са већинским хрватским становништвом, где су од мештана Срба, Хрвата, Мађара и Рома, могли да чују како на њихов живот утичу размирице на највишем политичком нивоу и различито тумачење истих историјских догађаја и личности.

Према речима Маринка Аџуна, власника ресторана "Бош", обичан свет” живи као и свуда другде у Србији, ни боље ни лошије.

У башти његове кафане јуче се око поднева сасвим уобичајено могло чути и "уздравље" и "сервус".

"Овде сви седе и нема никаквих сукоба на националној основи. Ја сам Хрват, али овде долазе и Срби, и Мађари и Роми, сви", каже Аџун.

Како је објаснио у тој кафани се организују и рибарске вечери, где дође око 450 људи, такмиче се у прављењу рибље чорбе, а затим заједно, и Срби и Хрвати заједно запевају.

"Нормално се живи. Притисак је био на Хрвате једино током рата, али то је веома брзо прошло када је војска дошла са тенковима", присећа се Аџун.

С њим је сагласна и секретарица месне заједнице Рената Куруц која истиче како сваке године у том месту буде више прослава на којима сви учествују, па чак и они из околних села - на славонској фешти кирбај, на Грожђебалу, али и на Шокачкој вечери.

"Крајем 18. века у Сонту су се доселили Шокци са простора Херцеговине, Босне, Далмације, који овде живе више од 200 година. Можемо рећи да су и данас више од 50 одсто становника Шокци-Хрвати, има Срба, Роми и Румуни, Мађари, као и припадници осталих мањинских заједница", рекла је Куруц.

Додала је да су житељи тог места веома поносни што је дуже од десет година у општини Апатин у службеној употреби и хрватски језик и што се у основној школи изучава хрватски језик са елементима националне културе.

"Сви наши мештани се веома добро међусобно слажу, и њихов суживот је заиста добар, уз уважавање других, уз посећивање и обележавање верских празника, једног и другог Божића и Ускрса. Имамо и две цркве, католичку и православну", рекла је Куруц.

Добар пример "суживота" је и једна бака мађарске националности, која се представила као "Сонћанка са Апатинског пута". Како је рекла, она је Мађарица, муж јој је био Хрват, два брата су јој оженили Српкиње, а један Хрватицу.

"Нема нетрпељивост, у мојој фамилији смо мешани, сви се слажемо, и Хрвати и Мађари и Срби. Слажемо се са свима и нема проблема, ни са комшијама", рекла је та бака.

Ипак када је реч о нападу на Ј. Б. она је додала да је тога увек било и да ће увек бити, али да је то појединачан случај.

"Увек имаш неких који су екстремисти. Нема тога овде да неко напада по националној основи. Моја унука свако вече иде у село и нема никаквих проблема", рекла је та стара Сонћанка.

С њом је сагласан и Адам, продавац лубеница на раскрсници улица између цркве Светог Ловре и Светог великомученика Георгија, који је Хрват, ожењен Српкињом.

Како каже, са свима је у добрим односима, и људи једни друге поштују без обзира на националну припадност, али прошле године догодило се да му је син претучен уз псовање "мајке усташке".

Родитељи претученог незадовољни реговањем МУП-а

Зато и не чуди што родитељи претученог младића Зоран и Тереза, чији преци у Сонти живе више од 200 година, страхују сваки пут када им син изађе у провод, када ће се вратити или да ли ће добити лоше вести.

У разговору су рекли да не разумеју одакле мржња међу омладином која се није ни родила када су били ратови деведесетих и упитали се да ли би се завршило на угризима да је неко од нападача имао нож или неко друго оштро оружје.

"Престали смо са суседним селима да организујемо фудбалске утакмице, јер би увек избио неки инцидент. Међусобни живот у Сонти је добар, али када дођу појединци из другог села... Рађају се нове генерације, одрастају задојени мржњом, а не знају због чега", констатује Зоран.

Додатну со на рану ставља и, како они то виде, ноншалантно реаговање оних који би требало да брину о безбедности свих грађана Србије - полиције.

"Велики проблем је то што полицајац каже да повреде на мом сину нису ништа. Па лакше би нам било да су ћутали", кажу родитељи повређеног Ј.Б. упитавши како могу да очекују заштиту када добију такав коментар званичних органа.

И председник месне организације Демократског савеза Хрвата у Војводини Андрија Ађин истиче да је, уместо кривичног гоњења нападача, оптужба јавности окренута ка њима, ка родитељима повређеног, ка онима који су указали на напад.

"Тај напад није требало да се догоди. То морамо да превазиђемо. Мора постојати ред и мир, ми морамо осећати сигурност од стране државе управо од оних инситуција које су за то изабране", рекао је Ађин.

Према његовим речима, стање у Сонти није толико алармантно, али не би требало да се настави негирање озбиљности напада.

Како је речено у Министарству унутрашњих послова, полиција у Апатину поднела је Основном јавном тужилаштву у Сомбору кривичну пријаву у редовном поступку против двадесетједногодишњег Пригревчанина због сумње да је извршио кривично дело насилничко понашање.

Осумњичени се терети да је у ноћи између недеље и понедељка, око четири ујутру у угоститељском објекту у Апатину физички напао деветнаестогодишњег младића из Сонте и нанео му лаке телесне повреде.

Сонта, у којој од 1971. сви житељи, без обзира на националност, издвајају од своје плате четири одсто самодоприноса за унапређење тог села, ових дана живи као и сва друга - мирно, помало успавано.

Међутим, 14. августа у њега ће поново доћи људи са свих страна, јер ће се одржати још један кирбај, нешто више од недељу дана после обележавања хрватске војно-полицијске операције "Олуја", догађаја који та држава слави као ослобођење окупираних територија од српске војске, док Србија тог дана обележава годишњицу протеривања више од 250.000 Срба.

Кирбај ће поново бити прилика да се "измери" у којој и коликој мери различито мишљење о истим догађајима и личностима, попут светог Алојзија Степинца, односно утемељивача усташке идеологије Алојзија Степинца, и политичке тензије између лидера два вишевековна суседска народа, утичу на живот "обичних" грађана, посебно у мултиетничким срединама.