Омбудсман похвалио поступање полиције на протесту због Савамале

Маја Јовић је на конференцији "Слободни избори кроз слободу окупљања", рекла да Заштитник грађана током 2016. није примио ниједну притужбу која се односила на кршење слободе окупљања, нити је по сопственој иницијативи покретао поступак контроле законитости и правилности рада надлежних органа управе.

Заштитник је, међутим, у октобру прошле године констатовао да МУП није благовремено припремио закон који уређује слободу окупљања, рекла је Јовић.

Додала је да је почетком године Скупштини Србије упућено мишљење канцеларије омбудсмана на предлог Закона о јавном окупљању.

Подсетила је да је у извештају Заштитника грађана за 2015. истакнуто да МУП није благовремено припремио Нацрт тог закона, а предочено је и да у усвојеном Закону о окупљању грађана нису отклоњени поједини недостаци услед којих је претходни закон о окупљању грађана престао да важи.

Указано је, између осталог, да су на снази остале превисоко прописане новчане казне, које могу одвраћати грађане од остваривања права на слободу окупљања.

Јуком критикује Закон о јавном окупљању

Закон о слободи окупљања остао је недовршен и неусаглашен са Уставом, у пракси је показао бројне недостатке, а током изборне кампање био је и злоупотребљен, речено је на конференцији "Слободни избори кроз слободу окупљања" у београдском Медија центру.

Милан Филиповић из Јукома је, представљајући резултате мониторинга о слободи окупљања у предизборном периоду 2016, рекао да је забрана јавних окупљања испред школа, предшколских и здравствених установе била обесмишљена због одржавања великог броја скупова управо испред тих објеката, а да је реакција надлежних тим поводом изостала.

"Обилазак школа од стране високих државних званичника сам по себи није споран, оно што је спорно јесте одржавање јавних скупова испред школа, било да је реч о пријављеним или непријављеним", рекао је Филиповић.

Према иноформацијама са терена, грађани који су се окупили да пруже подршку званичницима су организовани уз помоћ страначке инфраструктуре и било је примера да су имали страначка обележја.

"Јавни скупови које организују државни органи не подлежу обавезној пријави, а то је у предизборној кампањи било злоупотребљено јер су то у суштини била јавна окупљања у циљу промоције политицких странака", рекао је Филиповић.

Додао је да је у периоду од 4. марта до 24. априла, била пријављена укупно 3.822 јавна окупљања, од којих многа нису била пријављена надлежним органима.

"Ове године, за разлику од претходних избора, уочен је мањи број насиља на окупљањима у предизборном периоду", рекао је Филиповић.

Директор Јукома Милан Антонијевић рекао је на конференцији да је акциони план за Поглавље 23 предвидео доношење закона о слободи окупљања за први квартал 2016. и додао да је то тада и урађено.

Антонијевић каже да се кршењем слободе може сматрати и превелико обезбеђење на скуповима, нарочито када се говори о неким осетљивим темама, те да се под таквим околностима не може послати порука окупљених.