Генетичар из Лесковца са "својим" школарцима

Седамнаест година неизвесности, стрепње и велике борбе одавно је иза породице Ђорђевић из Стајковца код Власотинца. Уз седмогодишњег Стефана, у рукама деветомесечна Николина, стигла на свет природним путем. Кажу, доктор Миодраг Стојковић им је донео срећу.

"Свуда смо ишли док смо дошли на прави пут. Дошли смо код њега и тако је успело из првог пута и добили смо Стефана", каже Тања Ђорђевић.

Седам година не скида осмех са лица ни Лесковчанка Љиљана Марковић, мајка близанаца. Долазак у Специјалну болницу доктора Стојковића је као код најближих.

"После пуних 12 година родили су се Матија и Урош, време од њиховог рођења до поласка у школу је протекло невероватном брзином", каже Љиљана Марковић.

За школу стасало седам дечака и две девојчице из Лесковца и околине. Први поклони стигли од најзаслужнијих за њихово рођење.

Урош Марковић каже да је добио ранац и опрему за физичко и да је спреман за школу. 

За осам година прошло је 6.600 пацијената, урађено 2.400 вантелесних оплодњи. Рођено најмање 600 беба, на путу стотину. У ствари више и не броје децу, већ нова одељења ђака.

Др Миодраг Стојковић каже да је само на простору Лесковца шест нових одељења, а на простору целе земље више од 30.

Почеци нису били лаки, али помогао је Град, помогла држава и када се осврне, јасно је да је вредело вратити се, каже светски признати генетичар.

"Кад дођу деца за школу, онда видите да је све вредело, да је све то лепо. Ја сам више него задовољан јер је у ствари ова болница доказ да и у мањим срединама успешно ради и функционише", каже Стојковић.

А било би још успешније када парови не би чекали дуже од шест месеци до највише годину дана, посебно они старији од 30 година.

"Уколико радимо са женама до 30 година, успешност је преко 60 одсто, та успешност опада са годинама", каже гинеколог у Специјалној болници Небојша Марковић.

Време и биолошка граница не смеју се занемарити. Да буду испуњени и руке и живот, а ова велика породица још бројнија.