Који је најбољи пут до средстава из ИПАРД-а

Могућност да му буде враћена половина уложеног у посао који вреди од 10.000 до пет милиона евра пољопривреднику подгрева дилему. Коме да се обрати за помоћ при писању пројеката на осову којег ће се одобравати средства? Локалној саветодавној служби, чије су услуге бесплатне али их пружа највише два службеника или консултантској кући?

Ни то што ће добро наплатити није гарант за професионалност, будући да за бављење овим послом нису прописани критеријуми. О томе размишља и Алекса Ћалић који планира да преко ИПАРД-а обнови механизацију.

"Највероватније ћемо ићи преко саветовних служби мада су нам се неке приватне агенције већ јављале. Највероватније су нас те агенције нашле преко АПР-а и тражиле су нам 16.500 хиљада провизију за ту услугу унапред. Обећале су нам да ћемо 100 одсто проћи са тим бизнис планом", каже Алекса Ћалић из Нових Карловаца.

"Само по себи, такво обећање говори о озбиљности такве консултантске куће. Као и у сваком послу не постоји 100 одсто сигурност и предност европских фондова и јесте у томе што су заиста транспарентни системи и контроле су такве да су пропусти недопустиви", каже Драган Мирковић из Министарства пољопривреде.

У Србији се за ове послове региструје све више агенција, представништва отварају и фирме из земаља у окружењу. Док су се у Словенији овим послом успешно бавили задружни савези, у Хрватској, која је у првим годинама повукла далеко мање европских средстава, он је био препуштен консултантима. Као и данас у Србији стручњаци су тражили увођење лиценци.

"Звучи заиста као решење али заиста је немогуће акредитовати консултантске куће. Тиме би држава преузела обавезу и одговорност за послове који су толико широки и то би био улаз у трговачки, облигациони однос", тврди Мироквић.

Будући да је мало пољопривредника обучено да самостално изради бизнис-план, стручњаци саветују да се помоћ тражи свуда где је то могуће

"Са би били што ефикаснији нашим пољопривредницима бих ја препоручио да најпре боље одрађују ове послове професионалне агенције уз асистенцију стручних служби све док се не оспособе и бројчано и кадровски задружни савези, пољопривредна комора која и не постоји. Дакле, треба правити комбинацију али бих дао предност професионалним лиценцираним агенцијама", каже агроекономски аналитичар МИлан Простран.

Савет стручњака пољопривредницима је да по угледу на европске фармере, са консултантима направе уговор на основу ког ће им услуга писања пројекта бити плаћена само ако он буде одобрен.