У Србију по здравље – странцима јефтиније, лекарима добра зарада

Комбинација медицине и туризма или медицински туризам бележи високе стопе раста, а вредност тог тржишта у свету износи више од 100 милијарди долара. Тренд раста наставиће се и у будућности, а на његово успоравање може да утиче једино недостатак капацитета, а никако пад потражње, тврде стручњаци. Потенцијали Србије у тој области нису довољно искоришћени.

Грчки зет Иоанис Патерос објашњава да је веома задовољан својим новим осмехом, истичући да би га у Грчкој, или било где у Европи коштао три до четири пута више.

Поред грчког зета, и наш човек који живи и ради у Бечу, годишњи одмор искористио је да направи нове зубе.

"Ми смо дошли овде из Аустрије да радимо у Србији јер је квалитет као у Европи, али су цене другачије. Преко – ретко ко би могао да направи те имплантате, толико је скупо, а овде имамо и добру услугу и цене су повољне", објашњава Радиша Лазаревић из Аустрије.

Савремена технологија, модерни материјали који су регистровани и у Европи, сертификати који гарантују и безбедност и квалитет – то је оно због чега Србију препознају на здравственој туристичкој мапи.

Драган Адамовић из Дентал центра "Wisil M" каже да пацијенти долазе из свих земаља Европе, Немачке, Аустрије, али и из Америке.

Колико је овде у просеку јефтиније него у Америци, говори податак да се њима исплати да дођу, плате карту, авион, смештај и да је то, како каже доктор Адамовић, десет пута јефтиније.

Овде је много јефтиније и "испеглати" лице, уградити нове груди, смањити стомак. Доста странаца је и променило пол у Србији, долазе и на кардиохируршке или неурохируршке услуге. Због велике тражње, туристичке агенције ове услуге уврстиле су у своју понуду.

"Сарађујемо са доста приватних клиника и ординација, где гостима нуде нешто од понуђеног за решавање здравствених и козметичких проблема. Што се тиче наших партнера из иностранства они нам свакодневно јављају да сваког дана имамо по неколико новопријављених путника", објашњава Ивана Ђурић из агенције "Контики".

Ако адекватна инфраструктура не буде пратила потенцијал, туристи ће отићи у неку од земаља у комшилуку. Зато Радна група Министарства здравља припрема своје критеријуме, а на потезу су и друга министарства.

"Установе морају да буду и технолошки, поред стручног кадра, адекватно опремљене да би могле да пружају квалитетну услугу, особље мора да зна један страни језик да би услуга била квалитетнија", истиче Маријан Новаковић из радне групе Министарства здравља за реконструктивну хирургију.

Осигурање гостију посебна је тема.

"Мора прецизно да се дефинише статус тог пацијента из иностранства када дође, да он без икаквих предрасуда дође. Кад се бавите хирургијом, увек су могуће компликације, њему морате у старту гарантовати да ће бити покривен из сваког аспекта, не само стручног, већ да ће осигурање сносити трошкове", објашњава Новаковић. 

Србија би могла да има огроман профит од здравственог туризма, који је у свету последњих година хит. Доласком странаца зарадиле би здравствене установе, туристичке организације, али и локална самоуправа.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 18. април 2026.
15° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом