За и против деташмана, фирме траже уговоре о квотама

Због великог броја пријава за радне визе у конзулату Немачке, термини за раднике средње стручне спреме, које наше фирме углавном запошљавају, заказују се преко интернета и чека се три месеца, уколико неко од пријављених не одустане.

"Ми као деташманци, што досад нисмо имали проблема са конзулатом, сва срећа што смо прешли у Привредну комору, па онда имамо термине преко Привредне коморе – успешно и надам се да ће тако бити и даље", каже директорка "Колос пројекта" Љиљана Љајић.

Посла има у Европској унији, Русији и Јужноафричкој Републици, али не и законске могућности да се радници организовано, преко квота шаљу у те земље. Разлог – непостојање уговора о деташманима, кажу у фирми која запошљава око 150 радника на ремонту постројења у Немачкој.

"Можда би требало да поразговарају са Привредном комором Аустрије, Привредном комором Шпаније, Италије, да се то после уради на нивоу држава, да би се направио уговор и омогућио извоз радне снаге", каже директор "Феромонт инжењеринга" Зоран Нијемчевић. 

Од априла предају захтева и процедуру за групне радне визе преузела је Привредна комора, која ће од 1.октобра издавати и деташманске дозволе.

"Од априла до сада обрадили смо захтеве 27 фирми, што је више од 400 радника. Процес је веома убрзан и на визу се у просеку чека око седам дана", истиче Наташа Кецман из Привредне коморе Србије.

У Министарству рада кажу да нико није званично тражио разговоре о деташманима са другим земљама.

"Са Руском Федерацијом у току су преговори – свеобухватни који ће можда обухватити и деташмане. То не зависи само од нас, него и од Руске Федерације и од тих других држава са којима ми сарађујемо и закључујемо те уговоре", објашњава помоћник министра рада Зоран Лазић.

Прошле године званично је било 1.140 запослених у иностранству. Средином јануара, ступањем на снагу Закона о условима за упућивање запослених и њихове заштите на раду ван земље, само у првих шест месеци пријављено је више од 4.000 радника који раде у иностранству.