Померање старосне границе за вантелесну оплодњу?

Једна Индијка је постала мајка у 72. години. Позната италијанске глумица Моника Белучи родила је у 46. После неколико покушаја, придружила им се и наша глумица Љиљана Јакшић.

"Дарија сада има две године и девет месеци, ја сам је добила у 52. години. Неколико пута сам покушавала вештачку оплодњу", каже Љиљана.

Држава је некада финансирала вантелесну оплодњу до 38. године за жене, онда је та граница померена на 40 година, а сада стижу најаве да би граница могла да се повећа за још једну годину.

Директор Гинеколошко-акушерске клинике у Вишеградској проф. др Александар Стефановић одлуку очекује, али напомиње да још није донета.

"Очекујем да ће сви државни елементи, и Министарство и Републички фонд, морати у то да се укључе и да се донесе консензус о томе да се граница помери. Има медицинског оправдања, треба само средстава обезбедити мало више", истиче професор Стефановић.

С друге стране, др Небојша Марковић из лесковачке Специјалне болнице за лечење стерилитета истиче да је предлог за померање старосне границе леп, али поставља питање колико је реалан.

"По мени, много је паметније да се омогући што већи број покушаја вантелесне оплодње код жена пре 40. године, него одредити један термин који не мора ништа да значи. Суштина је: да ли је код жене након 40. године очувана оваријална резерва. То значи да ви имате жене које са 45 година имају идеалан хормонски статус, а имате жене које са 35 година немају добар хормонски статус", објашњава др Марковић.

Вантелесна оплодња о трошку државе сада се ради у пет државних болница и 11 приватних. Држава однедавно финансира и трећи покушај оплодње.

Од почетка године у Клиници у Вишеградској ту процедуру прошло је 267 пацијенткиња, а захваљујући новим техникама које примењују, успешност је, тврде, већа него икада – око 40 одсто.

"Оно што је ново јесте да је прорадио 'тајм лапс' уређај, односно савремена техника која омогућава да се континуирано камером прате раст и деоба ембриона, што омогућава да од тих ембриона добијених за један брачни пар буду одабрани они најбољи који ће се вратити у материцу", истиче професор Стефановић.

Ипак, многима ће једино решење бити банка јајних ћелија и сперматозоида коју Србија још нема иако то предвиђа закон из 2009. године. У току је и расправа о Грађанском законику, којим ће можда бити омогућено и сурогат материнство.

Док то не буде омогућено, податак да се годишње у свету, захваљујући најчешће изведеној медицинској процедури а то је потпомогнута оплодња, роди више од милион беба.