Жене избеглице жртве насиља на путу ка ЕУ

У прихватном центру Крњача, жене које саме путују спавају у посебној просторији, али има и оних у чије име преговарају мужеви, рођаци, мушкарци. Од таквог односа побегла је и једна Иранка. Током пута, није јој било свеједно.

"Лоше сам се осећала на граници Македоније и Србије, ту је једно мало село, тамо живе лоши људи. У Македонији, кријумчари су ме звали да уђем у ауто и кренем с њима ка Србији. Током три дана људи који су кренули с њима нису имали хране, воде", каже жена избегла из Ирака.

Представници невладиних организација наглашавају да су Македонија и Турска транзитне области у којима има највише злостављања и насиља. У сигурним кућама Невладине организације "Атина" тренутно су 32 жене и девојчице, жртве родно заснованог насиља, међутим, полиција није поднела ниједну кривичну пријаву за те случајеве

"Ми говоримо о покрету кроз много земаља, и у тим камповима и у тим местима дешава се насиље. Упознале смо жену која је путовала с девојчицом од 16 година и стално је била у страху да ће њену ћерку неко сексуално напаствовати, а спавала је у шаторима с мушкарцима", каже директорка НВО "Атина" Маријана Савић.

Основни проблеми на путу кроз Европу, а на које се указује у извештајима, јесу недоследност у приступу том проблему, несензибилисаност оних који се сусрећу са жртвама, недостатак одвојеног простора за жене које саме путују, недовољно информација.

"Жене са децом или саме жене имају засебне павиљоне, засебне тоалете, пружамо информације коме да се обрате ако до тога дође. У Комесеријату су добили инструкције да упуте жене како да се заштите и да лекарске прегледе обављају искључиво жене", истиче портпарол Комесеријата за избеглице Иван Мишковић.

Колико је тачно жртава насиља не зна се, јер избеглице такве случајеве или не пријављују или то чине тек пошто стигну на своје одредиште. Такву ситуацију често користе кријумчари. Мешовити тимови војске и полиције који би ускоро требало да се формирају имаће задатак и да спречавају рад кријумчара. Полиција је у протекле две године ухапсила 1.500 особа оптужених за то кривично дело. 

"Оно што је наша надлежност јесте да се оштрије изборимо са шверцерима људи, кријумчарима. Тражили смо од судова да се процеси колико је год могуће убрзају. Када некога ко то ради свакодневно приведете, а он добије прву пресуду за годину, две или три, то неће дестимулативно деловати на остале да се баве тиме", напомиње министар унутрашњих послова Небојша Стефановић.

Према подацима невладиних организација, жене и деца избеглице тренутно чине скоро 60 одсто транзитне популације у Европи, што је промена у односу на 2015, када су већину чинили мушкарци.