Вулин: Прошле године одузето педесеторо занемарене деце

"Министарство, односно центри за социјални рад, препознали су то и одузели од породица 50-оро деце. Од тога, 26 је смештено у хранитељске породице, а 24 у одговарајућу институцију", рекао је министар на округлом столу "Представљање резултата анализе прописа у вези са дечјим радом и предлога за њихово усклађивање са међународним стандардима".

"То није нешто чему се радујемо, али и то је боље него да деца остану на улици и да не буду на одговарајући начин збринута од стране њихових породица", рекао је Вулин.

Подвукао је да дечји рад у легалним, пријављенима објектима, није пронађен на територији Србије, односно да Инспекција рада није пронашла децу млађу од 15 година да раде у пријављеним објектима, али и да "свакако" дечији рад постоји, углавном на селу.

"Углавном је то унутар саме породице, где се понекад заборавља да није сваки рад добар за дете и да, без обзира што је дете члан породице, не значи да може да обавља све послове, већ да мора да се прилагођавају његовом узрасту и психичкој снази", рекао је министар.

Додао је и да су Центри за социјални рад 2015. пријавили 2.890 занемариване деце, међу којима је било и радно експлоатисане деце, изјавио је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Према његовим речима, тих 1.457 дечака и 1.433 девојчице били су занемаривани, а неки и радно експлоатисани.

"Углавном се радна експлоатација деце препознаје као просјачење, прање ветробранских стакала, као све оно што видимо на улицама.

Министарство рада се против феномена деце улице бори по први пут на организован, системски начин. Зато смо основали тимове у 115 центара за социјални рад, који се баве управо том тематиком и задужени су само за ту тематику", каже Вулин.

Појашњава да Центара за социјални рад има и више од тог броја, али да су у питању центри где је препозната опасност од феномена деце улице и где је заиста потребна активна борба против тог феномена.

Истакао је да је унапређен ПИТ програм (појачан интензиван третман), који већ траје од 2004. и да може да се каже да се, од 293 дечака која су прошла кроз тај програм, где се на посебан начин води рачуна и ради са децом улице, 93 одсто свих њих, није вратило на улицу.

"Управо зато смо значајно ојачали капацитете и сада по први пут имаћемо простор да кроз тај третман пролазе и девојчице.

Вулин је нагласио да су дечаци од девет и 11 година, који су напали књижевника и новинара Рашу Попова, ушли у ПИТ програм, те да је млађи научио да чита и пише и да је међу најбољима у разреду.

"Јавност је тада деловала хистерично, тражила да дечаке од девет и 11 година закључамо и бацимо кључ, а систем показао да може да реагује, да када су та деца по први пут доживела да их неко воли, разговара са њима, показала су да се вреди борити за њих. А не променити регулативу да их хапсимо", рекао је министар.

Као доказ колико је министарству стало до биолошке породице, Вулин је навео да је препознато 79 породица, које имају проблем са својом децом и нису у стању да их на адекватан начин васпитавају, чувају, али им је пружена помоћ, како би деца остала.

"Наша политика је да је и најслабија породица ипак боља од најбоље установе, зато увек на првом месту боримо се да дете остане у породици, ако не може, онда у хранитељску породицу, где дете може да научи бројне социјалне вештине и тек на крају, идемо на смештај у наше институције. Ми смо једна од најуспешнијих земаља, када је у питању смањивање броја деце у институцијама", истакао је министар.

Навео је да деце до три године има свега у неколико случајева у институцијама, и то искључиво из здравствених разлога, те да су сви остали у хранитељским породицама.

"У нашем систему имамо око 7.000 дечака и девојчица, од тога је свега 800 у институцијама, а сви остали су у хранитељским породицама.

Министарство ће наставити да се бори против феномена деце улице на системски начин, организовано", јасан је министар.

Национална координаторка "Clear projekta" Милица Ђорђевић навела је да је после две године планирања, у складу са примерима најбоље праксе, у фебруару започет пројекат Међународне организације рада под називом "Ангажовање и подршка на националном нивоу за смењење појаве дечијег рада".

Овај округли сто, рекла је она, имао је за циљ да представи резултате анализе закнодавног оквира, ради давања предлога за усклађивање са међународним стандардима о дечијем раду.

Ђорђевић је истакла да ће се у склопу пројекта, у сарадњи са техничком радном групом Министарства за рад, израдити листа опасних послова за децу до 18 година, коју Србија нема, а с обзиром на то да је ратификовала Конвенцију о најгорим облицима дечијег рада, требало би да је усвоји.