Кад су култура и историја мотив путовања
Локалитете које је Унеско ставио под своју заштиту радо походе туристи којима су култура и историја разлог путовања. Србија има седам објеката на Унесковој листи материјалне културне баштине. Три су на територији централне Србије и четири на Космету. Захваљујући богатом наслеђу, могли бисмо да имамо и много више да смо ажурнији и доследнији у аплицирању.
Први на Унесковој листи, 1979. године нашли су се Стари Рас и манастир Сопоћани. Неколико година касније, листи је прикључен и манастир Студеница.
У новом миленијуму Унесковој породици најпре се придружио манастир Високи Дечани, затим црква Богородица Љевишка, Пећка Патријаршија, манастир Грачаница, а пре девет година Феликс Ромулијана у Гамзиграду. Србија планира да још 11 објеката предложи за ту листу.
Хоћемо ли у томе успети, чини се зависи само од нас самих.
Елена Васић, директорка Завода за заштиту споменика културе Ниша рекла је да већ пет година Царичин град, Јустинијана прима, стоји на тентативној листи Унеска и постоји опасност да никада не уђе званично на листу јер ми једноставно, како каже, нисмо спремни да се тиме бавимо до краја.
"Сама имплементација тих планова и оно када треба ући у завршницу, припремити документа, једноставно не функционише", каже Васићева.
Од богатог римског наслеђа у Србији, под заштитом Уједињених нација је само Гамзиград.
"Податак да је 16 римских императора рођено на тлу Србије, да двојица од њих доносе два прва едикта, да иза себе остављају светска културна добра, попут Ромулијане, Виминацијума, Сремске Митровице, Медијане, треба Србију да лансира у сам врх балканског културног туризма уз помоћ једне добре туристичке стратегије", каже Бора Димитријевић, директор Феликс Ромилијане.
Директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић каже да Феликс Ромулијана треба да заузме значајно место у туристичкој понуди Србије, јер као објекат на Унесковој листи представља посебно место у свету а не само у Србији.
Туристи из прекоморских земаља током путовања обилазе неколико држава у региону. Због ограниченог времена боравка они се по правилу одлучују само за објекте са Унескове листе, зато је пресудно важно да их је на њој што више.
Од европских туриста, културна блага најрадије посећују Италијани и Немци.
Туристички водич Маја Роган каже да они имају одређена предзнања из историје, историје уметности и археологије, тако да је то одређен тип гостију који већ имају рутину из те области.
"Међутим, сматрам да би било добро да то буде приступачно свима и зато је потребно да се брошуре штампају на најмање пет језика, а не само на енглеском", каже Маја Роган.
Рекордер на Унесковој листи је Италија са 45 објеката. Следе Шпанија са 42, Немачка 36, Француска 34 и Русија са 23 објекта.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар