ДРИ: Чланство у комисијама и радним телима прилика за дупле зараде

У извештају ДРИ о ревизији сврсисходности пословања "Оправдност формирања комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору" наведено је да не постоји евиденција о комисијама и да њихови оснивачи најчешће нису утврдили рок завршетка посла, због чега оне раде годинама.

"Не постоје или нису прецизирани критеријуми за оснивање комисија, број чланова и висину накнаде за рад у комисијама, што ствара ризик од прекомерног трошења средстава. Руководиоци органа користе дискреционо право у одређивању накнада, што доводи до великих разлика у начину обрачуна и висини накнада", рекао је на конференцији за новинаре председник ДРИ Радослав Сретеновић.

Истакао је да често руководиоци формирају комисије за обављање истих или сличних послова који су у надлежности корисника буџетских средстава, тако да се исти посао два пута плаћа, а дешава се да се формирају и две комисије са истим или сличним задатком.

ДРИ је контролом оправданости формирања комисија у јавном сектору у 2014. години обухватила 14 корисника буџетских средстава, међу којама су Генерални секретаријат Владе, министарства просвете, правде и финансија, три града и седам општина.

На основу података које је државним ревизорима доставио 191 буџетски корисник утврђено је да је било формирано 6.860 комисија и других сталних и повремених радних тела, од чега су члановима 2.610 комисија исплаћене накнаде у укупном износу од 904,6 милиона динара.

Највећи износ накнада исплаћен је у локалним самоуправама, око 507 милиона динара, а у министарствима приближно 304 милиона динара. Просечно је по члану комисије исплаћено око 53.000 динара. Ти подаци односе се на два одсто корисника буџетских средстава.

Врховна државна ревизорка Сектора за ревизију сврсисходности пословања Светлана Тома Анокић рекла је да су поједини председници општина у којима је обављена контрола признали да су одређене комисије формиране да би се подмирили политички и страначки апетити, као да је то прилика да се додатно плате стручњаци који нису задовољни редовним примањима у јавној служби.

Навела је пример да у Општини Пећинци постоји седам или осам комисија задужених за избеглице, да су у Бачком Петровцу накнаде примали чланови комисија за уништавање печата која је заседала само пола сата, а да је у Ковину комисији за попис непокретности, што је редован посао локалних самоуправа, исплаћено 454.000 динара.

Да грешне нису само локалне самоуправе, показује пример Комисије за израду грађанског законика. Влада ју је основала у новембру 2006. године и првобитно јој орочила рад на годину дана.

"Већ сутрадан је донета нова одлука која је рекла да они треба да раде на том и том послу и тако даље али се избрисао рок. Рока више нема и веровали или не они још увек постоје. Све ове године они се месечно плаћају - 134 милиона динара је отишло тој комисији за израду грађанског законика", додала је Анокићева.

ДРИ је Влади Србије препоручила да у јавном сектору утврди и преиспита број сталних радних тела, број њихових чланова и право на накнаду и да нормативно уреди ту област, као и да обавеже кориснике јавних средстава да на транспарентан начин извештавају и објављују податке о сталним и повременим радним телима.

Корисницима буџетских средстава препоручено је да приликом оснивања комисија јасно дефинишу њихов циљ и задатак, број чланова, рок завршетка посла и висину накнада, ала и да преиспитају потребу плаћања и висину накнада за рад у комисијама.

Оправданост оснивања комисија у јавном сектору је трећа ревизија сврсисходности пословања коју је урадила ДРИ, а претходне две су биле о коришћењу службених возила и располагању државном имовином.

Наредна ревизија сврсисходности обухватиће сопствене приходе директних и индиректних буџетских корисника.