Први састанак црквених комисија о Степинцу

Иако нема званичне потврде одржавања овог састанка, хрватски и српски медији пишу да ће он бити одржан 12. и 13. јула у Риму, а папа Фрања сматра да Комисија не би требало да разматра тај случај дуже од годину дана.

Од мишљења мешовите католичко-православне комисије зависи да ли ће Степинац, кога Срби сматрају злочинцем, а који је већ проглашен блаженим, бити и канонизован.

Аналитичари у Србији сматрају да је добро што ће бити одржан први сусрет чланова мешовите комисије, али нису оптимисти када је реч о налажењу компромиса.

"Верујем да је ово први у веома дугом низу састанака на којем ће се разговарати о историјским околностима која окружују надбискупа Степинца. Логично би било да тема овог састанка буде оријентационе природе и одређивање пуног састава комисије, јер ово је ипак историјско питање, око којег треба да буде укључено још стручњака из области историје", каже председник Центра за истраживање религије, политике и друштва Никола Кнежевић.

Кнежевић наводи да је састанак веома важан, јер је питање учешћа Степинца кључни камен спотицања у односима између СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској.

"Папина одлука да оформи комисију пре него што допусти формалну канонизацију представља изразито фер и мудар потез, као и чин којим се изражава поштовање према СПЦ и српском народу", рекао је Кнежевић додајући да се спорна историјска питања могу решити искључиво дијалогом и усаглашавањем око историјских чињеница и никако другачије.

Уколико се постигне одређена доза сагласности у раду две комисије, биће то од историјског значаја за две цркве, сматра Кнежевић и наводи да не би био превише оптимиста с обзиром на то да деценијама уназад на обе стране постоје понекад и дијаметрално супротна становишта о Степинцу.

Оцењујући да нема сумње да је процес Степинцу био монтиран, као и многи други у то време, јер се радило о једном реваншистичком комунистичко-тоталитарном систему, Кнежевић је истакао да са друге стране, постоје историјске чињенице или индикације да је Степинац подржавао режим НДХ и пречесто био пасиван у односу на злочине почињене у НДХ, те да је учинио врло мало или ништа да се они спрече.

Све су то питања која се подробно морају анализирати и бојим се да пред овом комисијом предстоји дугогодишњи рад.

И научни сарадник у Институту за новију историју Србије Александар Раковић сматра да је лепо што се одржава први састанак ове комисије која ће се бавити историјском улогом Степинца.

"Могуће је да ће то мало, у неком смислу, довести до побољшања дијалога, али чини ми се, с обзиром на састав делегације Римокатоличке цркве која долази из Хрватске и Босне и Херцеговине, да та страна није спремна да направи компромисе за које је заинтересована СПЦ", рекао је Раковић у изјави за Танјуг.

Како каже, уколико и дође до неких компромиса, то ће заправо бити компромиси која би СПЦ могла да направи са Ватиканом, односно, врхом Свете столице.

Иначе, радом Комисије ће координирати француски свештеник Бернард Ардир.

Загребачки Вечерњи лист пише да састанку Комисије, која је формирана на иницијативу папе Фрање, неће присуствовати представник Ватикана.

Чланови Комисије ће се састати ван ватиканских зидина јер, како се наводи, папа Фрања жели да Комисија ради без икаквих спољних, односно утицаја Ватикана.

Чланови Комисије с католичке стране, односно Хрватске бискупске конференције, су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, мостарско-дувањски бискуп Ратко Перић, проф др Јуре Кришто и проф др Марио Јареб.

С православне стране, односно Српске православне цркве, у Комисији су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ пакрачки Јован, епископ бачки Иринеј и бивши амбасадор Србије при Светој Столици Дарко Танасковић.

Није познато да ли ће сви чланови присуствовати првом састанку.

Српска православна црква противи се Степинчевој канонизацији јер сматра да се није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.

СПЦ је послала писмо папи Фрањи, који је пак, уз то што је рекао да за њега нема дилема о Степинчевој светости, препоручио оснивање православно-католичке комисије која би размотрила догађаје у Другом светском рату.

Папа Фрања, наиме, сматра да се дијалогом може доћи до минимума сагласја, а да је дијалог једини начин да се дође до тога показао је први сусрет патријарха Руске православне цркве Кирила и папе Фрање у фебруару ове године на Куби.