Само четвртина грађана заинтересована за политику

Агенција Ипсос спровела је истраживање уочи априлских парламентарних избора које је показало да заинтересованост грађана за политику није велика, као ни знање, рекао је доцент на Факултету политичких наука Душан Спасојевић.

"Имали смо неколико питања знања и резултати јесу лоши или тужни. То се види рецимо и по одговорима на два банална питања. На питање колико имамо народних посланика, тачно је одговорило 34 одсто, док је на питање о цензусу тачан одговор дало 49 одсто испитаника", рекао је Спасојевић на округлом столу у београдском Медија центру.

Истраживање је показало да 42 одсто грађана није, а упола мање јесте у току са политичким дешавањима.

"То је оно што морамо имати у виду када разматрамо могућности, или када дизајнирамо решења с једне стране и с друге стране када разматрамо вредносне ставове грађана", рекао је Спасојевић.

Већина сматра да само партија са јаким лидером, може да формира стабилну владу, а готово половина би гласала за истог политичара, без обзира на то да ли је променио партију. Грађанин Србије је за део јавности у сталној потрази за вођом. 

"Ниска заинтересованост политике, и ниско познавање политике – то је проматрачки, сем за четвртину грађана Србије који су упућени у процедуре, прате нешто, то је инцидентно бављење политиком", каже професор ФПН-а Зоран Стојиљковић.

Описао је грађанина Србије као "вишеструко превареног незналицу који је истовремено цинични калкулант у перманентној потрази за вођом на кога своју политичку недораслост и некомпетентност покушава да пренесе".

"Видите, у ствари, да су реформатори увек у сендвичу између ауторитарне, прилично необавештене гласачке машинерије и онога што су инпути међународне заједнице и захтева њених стручних комисија и тела. Кад се промени тај дисбаланс онда ће моћи да се дође до неке промене", рекао је Стојиљковић.

Грађани Србије имају најмање поверење у друге људе, сумњичави су у институције и актере при чему се, како је указао, поверење мења када дође њихова страначка постава.

"Шта је онда могуће очекивати него низак ниво партиципације свуда осим у политичким странкама", упитао је Стојиљковић.

Како унапредити грађанску културу

Професор Стојиљковић је указао да су грађани Србије "најосетљивији и најмање отпорни на давање мита, на шверцовање у превозу, на куповину диплома..."

"Кад размишљамо о променама, ми морамо да размишљамо о некој врсти грађанске културе или едукације о томе да оснажимо те грађане или да им дамо алтернативу", истакао је Стојиљковић.

Професор ФПН-а Славиша Орловић указао је да је лоше то што нема континуираних грађанских иницијатива, већ само повремених протеста.

"То је тај проблем сазревања грађана који су старе демократије препознале", указао је Орловић.

Нагласио је да политичке партије у Србији спадају у ред најмање реформисаних институција у које грађани имају најмање поверења.

"Захтева се реформа политичких партија изнутра, саме партије морају за то да нађу начин, нарочито после пораза на изборима, јер је изузетно важно како се доносе одлуке унутар партија", истакао је Орловић.

Истраживање је показало да 82 одсто грађана сматра да посланици више брину о интересима политичких партија него о њима, 83 одсто верује да само партија која има јаког лидера може да формира стабилну већину, те да би 47 одсто њих гласало за политичара коме верују без обзира у којој је партији.

Такође, сматрају да је најважнији проблем незапосленост, али и верују да је демократија ипак најбољи политички систем за Србију.