Противградна заштита, ратари поново гледају у небо

Председник Томислав Николић је подсетио и да је у земљама Европске уније око 92 одсто угрожених подручја осигурано, а да су пољопривредницима на располагању повољни кредити за набавку противградне заштите.

Пољопривредници поново гледају у небу да би били сигурни какви ће им усеви бити. Ретко ко од њих међутим очекује торнадо као онај у Панчеву и не нада се граду величине песнице. Да ли се то могло спречити, тешко, јер од 15 противградних јединица у Панчеву ради свега пет, а ни ракета немају вишка.

"Имамо две ракете да ли је то довољно није, недовољно ракета, таква је ситуација на територији Панчева, оптимум је 12. Када ће држава и општина то да набаве то је питање", рекао је стрелац из Јабуке код Панчева Милан Ђорђијевски.

Набавка ракета у домену је локалних самоуправа као и плате стрелаца који за свој рад добијају 4.000 динара месечно. Осим осигурања за које многи пољопривредници не могу да издвоје новац, једно од решења би могло да буде заједничко улагање у заштитне мреже.

"Добра препорука је да удружења воћара и повртара одвајају део прихода и кроз задружни систем примене противградну заштиту, нпр.удружење малинара динар по килограму одвоји и то су знајачјна средства кад се то помножи", рекао је Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Посебан проблем праве напуштене области. Тај проблем могле би да реше аутоматске станице, на даљинско управљање, попут оне која је инсталирана у Винчи. Оне су планиране на још 30-ак локација у Србији али пре тога треба проверити колико су ефикасне.

"Ми ћемо их прво тестирати на територији Ужица, Букуље и да их поставимо тамо где су рупе и где нема становништа а долази до стварања непогода, јужни део Ивањице, то је празно, и ту смо планирали те прве станице", рекао је начелник Центра за одбану од града РХМЗ Зоран Бабић

Иако је противградна заштита враћена у надлежност Републичког хидрометеоролошког завода, проблеми су остали, већа улагања у ту област изостала као и удруживање пољопривредника. Промена надлежности 2015. образложена је недостатком јасног нормативног оквира, али и тиме да такви системи ни у једној држави нису у надлежности Министарства унутрашњих послова.