У сусрет Грађанском закону, стручњаци траже дужу јавну расправу

За годину дана рада, предложено је 1.100 нових и 600 алтернативних законских решења и око 300 измена и допуна важећих прописа у области грађанско-правних односа.

Готово 1.500 пријава Европском суду за људска права у Стразбуру прошле године говори да треба радити на побољшању људских права. Треба постићи што шири консензус јавности о многим законским решењима, слажу се стручњаци и невладине организације.

"Не видим потребу да се жури, да се нешто прелама преко колена. Мислим да је право време да се рокови мало продуже и да се све могуће опције односно све могуће алтернативе размотре", каже директор Института за упоредно право Јован Ћирић.

Бојана Селаковић из НВО Грађанска иницијатива каже да би било корисно да се јавна расправа продужи, имајући у виду да су људи претходних неколико месеци због избора и других дешавања, били фокусирани на неке друге ствари.

Једна од најбитнијих измена у Грађанском закону јесте то да се утицај јавне власти одвоји од грађанско-правних односа и да право својине буде неприкосновено.

"Мислимо пре свега на мале сопственике, јер ако се шири круг малих сопственика и признају њихова права, онда ћемо се можда одбранити и од опасности која нам прети и од монополиста", сматра Миодраг Орлић из Радне групе за израду Грађанског закона.

Какав је предлог Грађанског закона који је објављен на сајту Министарства правде говори податак да га већ користе земље у окружењу, кажу у Адвокатској комори учесници радне групе.

"Преднацрт користи се у Македонији, Хрватској и у другим земљама у којима се говори и разуме српски језик као неки узор тако да ми можемо бити поносни на оно што смо до сада постигли", каже адвокат Ђурђе Нинковић.

Највише пажње у јавности привукли су чланови о сурогат мајчинству, еутаназији и подршци породици са троје деце. Циљ 25 аутора, правних стручњака, јесте да поред заштите људских права, у једном закону буду сабрани сви могући прописи, уговори и правне форме који прате грађанина од рођења до смрти.