Незапосленост, сиромаштво и корупција тиште регион

Без обзира да ли је истраживање било у Албанији, БиХ, Хрватској, Србији, Црној Гори, Македонији, Косову, сви су јединствени да је највећи проблем веома низак ниво запослености и да људи у региону сматрају да су везе и лични контакти најважнији за налажење посла, а да није много важан ниво знања, способност прилагођавања, познавање језика, рекао је Горан Свилановић.

"Одскаче још један податак, жао ми је што морам да саопштим да је готово сваки други грађанин рекао да је спреман да напусти своју земљу, да би радио, нашао посао, поготово млади људи, који осећају озбиљан недостатак перспективе", навео је Свилановић.

Тај податак оценио је као драматичан и сматра да то је то упечатљиво расположење резултат неповерења да ће се у кратком временском периоду ствари променити на боље, те да, без обзира што људи уочавају да постоји напредак, он није довољан за њихова очекивања.

"Људи више нису спремни да жртвују својих наредних 10-15 година живота и то сада видимо у истраживању, да је половина људи спремна да оде и да тражи посао изван своје земље и региона. Тај податак нас је доста уздрмао", каже Свилановић.

Истраживање "Балкански барометар 2016" показује и да се пословни људи, менаџери највећих компанија у региону, приликом запошљавања нових радника, најчешће користе личним контактима, како се изјаснио 61 одсто испитаника.

Свега 27 одсто менаџера нове раднике тражи уз посредовање службе за запошљавање, док је 77 одсто менаџера навело да никада не користи посредовање приватне службе за запошљавање.

Свилановић је истакао и да су грађани у региону јединствени и када је реч о другом највећем проблему,  а то је укупно лоша, или релативно лоша економска ситуација.

Према његовим речима, незапосленост и сиромаштво широко су распрострањени у региону и заједно са њима, на скали негативних, стоји и веома низак ниво поверења у институције, владу и државу и њихову спремност да се са тим проблемима изборе.

Трећи највећи проблем грађана региона је корупција, а како је рекао Свилановић, за разлику од прошлог истраживања, постоји велики скок перцепције да је корупција проблем - 47 одсто људи у региону је рекло да им је то један од највећих проблема са којима се сусрећу, што је 15 одсто више него прошле године. 

Започео опоравак економија у региону

Нагласио је да овогодишњи "Барометар" показује да је започео опоравак економија у региону, али је оценио да је потпуно јасно да још много посла има да се уради, да би могло да се говори о одрживом развоју, а поготово да се "јаз наших економија и оних који су јуче ушли у ЕУ смањи, а камоли између наших економија и тзв. старих чланица ЕУ".

Свилановић је навео и извештај Савета показује да преовлађује негативан однос према мигрантима, те да је 47 одсто људи региона имало тај став, 37 одсто неутралан, 11 одсто позитиван.

"Овде Србија одскаче са значајано већим разумевањем за избегле, а то се објашњава стално понављаном позитивном поруком која долази од владе. Дакле, врло је важно какве поруке долазе од владе, то и те како утиче шта људи мисле и како дефинишу свој однос према неким проблемима", рекао је Свилановић.

Пословна заједница региона, која је други елемент истраживања, за највеће своје проблеме навела је пореске стопе, порезе, трошкове финансирања производње, пословања, трошкове задуживања, као и анти-тржишу пракса.

Укупна њихова оцена, наводи Свилановић, јесте да и правно и пословно окружење још увек представља проблем у пословању, а занимљиво је да наши менаджери конкуренцију из иностранства и региона не виде као претњу свом бизнису. 

"Висок степен подршке регионалној сарадњи" 

Што се тиче придруживању ЕУ, Свилановић каже да је пословна заједница наклоњенија, још снажније подржава процес придруживања од грађана и очекује да то доноси само добити за њих као грађане и за предузећа која воде.

"Оно што је за нас у Савету веома важно, то је да је веома веома висок степен подршке регионалној сарадњи, како код грађана, тако и код људи који воде компаније. Заиста верују да унапређење личних односа, решавање билатералних проблема, економско повезивање, само добро доноси и грађанима и пословној заједници. То је за нас велико охрабрење, јер је сврха Савета унапређење регионалне сарадње", истакао је Свилановић.

Истраживач и консултант компаније "ГФК" Владимир Глигоров рекао је да, када се упореде очекивања људи и пословних људи, види се нешто већи оптимизам, економије се благо опорављају у региону, што се рефлектује и у очекивањима, као и да је видљиво велико незадовољство политиком, политичким стањем, те да се држава углавном види као терет и препрека.

Глигоров истиче као веома популарну регионалну интеграцију, нарочито слободну трговину, док постоји песимизам када је реч о ЕУ интеграцијама. 

"Главни проблеми су на тржишту рада. Ако сумирате налазе који кажу да су у суштини везе и лични контакти најважнији за налажење посла и када се погледа песимизам у односу на то шта политика може да учини, постоји велика неповезаност између економске и политичке сфере. Људи не очекују ништа, када је реч о побољшању стања на тржишту рада, од политике", рекао је Глигоров.

Савет за регионалну сарадњу другу годину издаје истраживање јавног мњења по стандардима Еуробарометра - "Балкански барометар 2016", на простору који није обухваћен Еуробарометром и то је један од начина на који Савет прати стратегију "Југоисточна Европа 2020", која је усвојена у Сарајеву 2013. године.

Истраживање је радила компанија "Гфк", а у седам земаља региона интервјуисано је 7.000 грађана и 1.400 људи који воде највеће компаније у региону.