Асанж: Викиликс је библиотека знања, а варвари би да је униште

Публици у Народном позоришту у Београду видео-линком уживо се обратио оснивач "Викиликса" Џулијан Асанж који се већ пет година налази у азилу у еквадорској амбасади у Лондону, поручујући да је "Викиликс" модерна библиотека знања, коју модерни варвари желе да униште.

"Она садржи више од 11 милиона извештаја и градити ту библиотеку је испуњење сна. Њу стварају наша љубав, љубав наших извора, али и 100 година укупних затворских казни широм света. Ту библиотеку модерни варвари желе да униште, али она расте из дана у дан, као и број њених заштитника", рекао је Асанж.

Асанж није желео да говори о оптужбама на свој рачун, али је истакао да су га оне ојачале и дале му "супермоћ".

"Оптужен сам да сам шпијун, терориста, сексуални кримниналац, и то је за мене био шок, да се пробудим и схватим да сам постао демон. Али сада сам срећан, јер сам схватио да се нисам ја претворио у демона, већ су се други претворили. Оптужбом сам добио 'супермоћ' да видим друге какви заправо јесу", рекао је Асанж.

Подсетио је и на друге оптужене да су шпијуни и терористи, попут Челзи Елизабет Менинг (амерички војник рођена као Бредли Едвард Менинг, ухапшена због сарадње са Викиликсом), бившег радника ЦИА Едварда Сноудена, за које је рекао да су посебни и храбри људи.

После Асанжа публици се истим видео-линком обратио и министар спољних послова Еквадора Гијом Лонг који је подсетио да је та држава, упркос бројним притисцима, претњама и прљавој кампањи дала азил Асанжу и истакао да њена влада никада није зажалила због те одлуке.

"Моја влада верује да принципијелне одлуке могу да доведу до промене ситуације у којој се угрожавају људске слободе. Остаћемо потпуно посвећени заштити Асанжа, али и борби да се његово нелегално заточеништво укине", рекао је Лонг.

Поред директног укључења Асанжа, публика на сцени "Раша Плаовић", имала је прилику и да уживо чује и постави питања Викиликсовој адвокаткињи Ренати Авили са којом је о почецима Викиликса, Асанжу, и концептом надзора и безбедности разговарала српска књижевница и драматург Маја Пелевић.

Како је Авила истакла концепт надзора се из темеља променио последњих година развојем технологија, истичући да се коришћењем мобилниих телефона и интернет сајтова без размишљања људи одричу своје приватности, а тиме и слободе.

"Кажу нам да не бринемо, да је то само због маркетинга, како би нам продали ствари и олакшали живот, али која је цена за то? Постали смо предвидиви, а то значи да смо подложни контроли. Не као индивидуе, већ као друштво. То доводи до тога да, предвиђањем нашег следећег корака, могу да манипулишу изборима и политикама које доносе", рекла је Авила.

Авила је истакла и да резултати предстојећих председничких избора у Сједињеним Америчким Државама, односно избор између два постојећа кандидата, само могу да отежају ситуацију узбуњивачима, Викиликсу, као и Асанжу лично.

Оптужила је актуелног председника САД Барака Обаму да је дозволио увођење веома строге политике против узбуњивача и тиме поставио темеље за њихов даљи прогон.

У догађају који се симултано одржао у Народном позоришту у Београду, Центру "Помпиду" у Паризу, театрима "Фолксбине" у Берлину и "Бозар" у Бриселу, "Circulo de Bellas Artes" у Мадриду, на Недељи моде у Милану, као и у Њујорку, Китоу, Буенос Ајресу и Монтевидеу, почела је "Асанжова недеља".

Међу учесницима тог глобалног догађаја био је и филозоф Славој Жижек, који је снимљеном видео поруком поручио да је Асанж показао како се данас може бити херој, и да он живи кроз нас и бори за нас, а да смо сви криви уколико ништа не урадимо.

"Џулијан Асанж, кога имам част да називам пријатељем, нашао је једно могуће решење. Сви волимо да цитирамо Гандија - Не чекајте да неко други спроведе промене, будите ви сами промена коју желите…, и то је оно што је Асанж урадио – показао нам је шта све можемо. Ово није очајничка ситуација. Ми то можемо", рекао је Жижек.

Снимљене видео-поруке за публику у Београду имали су и креаторка Вивијен Вествуд, композитор Брајан Ено, а у осталим градовима Пети Смит, Пи Џеј Харви, Ноам Чомски, Јанис Варуфакис, Вивијан Вествуд, Мајкл Мур, Жан Мишел Жар, Евгениј Морозов, Ангела Рихтер….

Покретачи покрета су ДиЕМ25 (Democracy in Europe Movement), бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис и хрватски филозоф Срећко Хорват, који је и иницијатор Филозофског театра.

Циљ глобалног догађаја је да се нагласи да данашње друштво живи у веома опасном времену у којем свако ко се супротстави политичким и финансијским центрима моћи, веома брзо може да постане мета, попут Асанжа.

Џулијан Пол Асанж је аустралијски новинар и интернет активиста, најпознатији по свом раду на интернет сајту Викиликс.

Од 30. новембра 2010. налази се на црвеној Интерполовој потерници због оптужби за силовање које је покренула Шведска, а које се наводно догодило 2010. године.

Асанж се 7. децембра у Лондону предао Скотланд Јарду, да би затим 23. фебруара 2011. суд у Лондону наложио да буде изручен Шведској.

Еквадор је 16. августа 2012. одобрио политички азил Џулијану Асанжу, који се од 19. јуна исте године налази у амбасади те земље у Лондону.

Британске власти су саопштиле да без обзира на одлуку неће допустити Асанжу да напусти земљу.